Brige roditelja đaka prvaka u vezi sa učenjem i školskim uspehom

U prethodna dva teksta odgovarala sam na vaša najčešća pitanja vezano za odnos vašeg deteta sa vršnjacima u odeljenju i prihvatanje učiteljice. Sada ćemo pričati o onome zbog čega je škola i nastala – o učenju.

Najčešće vam na pamet padaju sledeća pitanja:

 

Da li će dete uspeti da savlada gradivo?

Najverovatnije da. Deca u školu polaze sa različitim predznanjem, različito su pripremljeni, a i razlike u zrelosti mogu da budu ogromne. Sve ovo treba imati u vidu kada se procenjuje napredak dece.

Nije najvažnije da dete bude najbolje u odeljenju, da uvek sve zna, da dobije najviše latica (cvetića, leptirića, štiklića…). Važnije je da dete redovno radi, da se trudi i da je bolje nego ranije. Dete se poredi sa samim sobom, a ne sa drugima.

Sve podatke vezane za napredovanje u usvajanju gradiva možete dobiti od učiteljice. Nema potrebe da proveravate kod drugih roditelja i dece.

Većina roditelja ima realna očekivanja od svoje dece, tako da se njihove pretpostavke poklapaju sa zapažanjima učiteljice. Međutim, nekada može doći i do nesklada. Tada je potrebno da imate strpljenja, da uvažite mišljenje učiteljice i poslušate njen savet.

Dete će savladati gradivo, a da li će ga savladati u onolikoj meri i onom brzinom kako ste vi to predvideli, to ne znam. Neka deca napreduju brže od roditeljskih očekivanja, a neka sporije. Svako psihofizički zdravo dete koje je htelo da uči i koje je učilo, napredovalo je.

Ako su vaša očekivanja od deteta bila nerealna, bolje je da promenite očekivanje nego da uporno pokušavate da menjate dete. Da li ste vi iz prvog pokušaja shvatili oduzimanje sa prelazom u okviru prve stotine ili vam je trebalo ponoviti nekoliko puta? Da li je i zašto je važno da to dete shvati odmah? Da li ste vi u 1. razredu nekada pogrešno napisali u diktatu ime planine malim slovom? Da li sada znate kakvim slovima se pišu imena planina, reka, jezera? Pogrešili ste, sigurno nekada. I šta se loše desilo? Ništa. Naučili ste to i više niste grešili. Neka i vaše dete pogreši, imaće i priliku da ispravi grešku.  

 

Da li treba da pomažem detetu u učenju ili ono to treba samo da radi?

Deci ovog uzrasta je potrebna vaša pomoć, posebno dok ne savladaju čitanje u potpunosti. Kada učite sa svojim detetom vi mu govorite i ovo:

1. škola je važna,

2. ovaj domaći zadatak je važan,

3. ti si mi važan/važna,

4. tu sam za tebe,

5. pomoćiću ti ,

6. podržavam te…

Vaše dete misli da je sve ono čemu vi posvećujete vreme i pažnju vredno. Ako svoje vreme i pažnju posvećujete njemu i njegovom zadacima, onda su odmah i ono i ti zadaci vredni.

Rad privatnog učitelja sa detetom dovešće do toga da dete savlada gradivo, ali ovaj drugi emocionalni aspekt neće biti zadovoljen. Dete odlazak na privatne časove može da doživi kao:

1.  još jednu u nizu obaveza koje treba da „otarasi“

2. da je preslišavanje i učenje sa njim roditeljima preveliki teret

3. nešto nevažno čim mama i tata neće time da se bave

4. žrtvu roditelja koji odvajaju teško zarađeni novac za njega i njegove časove.

Kako će tačno vaše dete doživeti private časove reći će vam kada bude starije.

Ne govorite da je gradivo previše teško i da ne umete da objasnite detetu ovog uzrasta. Nije vaš posao da objašnjavate, učiteljica je već objasnila, vi proverite da li je dete dobro shvatilo. Zaista je veoma mali broj roditelja dece ovog uzrasta koji ne bi mogao da isprati ono što deca u školi rade i da im pomogne.

Ne govorite ni da nemate vremena. Nađite ga, otkinite po deo od nekih drugih svojih aktivnosti i posvetite ga detetu. Dete ovog uzrasta ne može dugo da održi pažnju, tako da sigurno nećete sa njim učiti satima i satima (to bi za dete bilo maltretiranje). Pola sata do sat dnevno možete sigurno da nađete.

Sve ovo važi ako vaše učenje sa detetom protiče u dobrom raspoloženju. To znači bez cike, vriske, grdnje, pretnje, cepanja listova iz sveske, omalovažavanja deteta… Bez iščuđavanja tipa „kako ne možeš da shvatiš kad je to što učiš baš lako, a već po drugi put ti ponavljam“. Lako je vama koji ste odrasla osoba i završili ste mnogo više škole nego vaše dete. Ni vama kada ste imali 7 godina to nije bilo lako.

Nekada deci treba više vremena da bi savladala gradivo, više nego što vi pretpostavljate, treba da malo još sazre. To nije razlog za paniku. Sačekajte, ponovite im nekoliko puta više, sačekajte neko vreme, pa se vratite na to gradivo – isto to se radi i u školi. Zapamtite, dete će savladati sve što je potrebno, a da li će to biti baš sad ili malo kasnije, u suštini i nije tako važno.

Zanemarite priče mama iz vaše okoline kako njihova deca sama uče, sama brinu o svojim obavezama, sve sama rade. Možda neko dete to i radi, ali većina ne. Prosto nisu dovoljno zreli. Da li je neophodno da vaše dete bude savršeno ili je bitno da se trudi da bude što bolje. Savršeno dete ne postoji, kao ni savršen roditelj. Treba da volite svoje dete takvo kakvo je i da budete ponosni na njega. Da li je neko drugo dete bolje od vašeg ili ne, uopšte nije važno.

 

Koliko vremena dete treba da uči?

Na ovo pitanje nema preciznog odgovora. Vreme učenja kod kuće zavisi od:

1. toga koliko je pazilo na času i usvojilo gradiva tokom nastave,

2. predznanja deteta,

3. koliko je motivisano,

4. koja je vrsta motivacije kod njega dominantna,

5. radnih navika.

Deca ovog uzrasta uglavnom ne mogu dugo da održe pažnju na gradivu, tako da su intervali učenja kratki, a pauze i smena aktivnosti česta. Dete koje je bilo skoncentrisano tokom nastave i zapamtilo najveći deo lekcije treba samo da je obnovi. Dete koje nije pazilo ili nema predznanja, treba da krene od početka i trebaće mu znatno više vremena.

Nekada će dete vreme za učenje maksimalno efikasno da iskoristi i da brzo i lako nauči gradivo. Nekada će da se „oteže i razvlači“, da gleda u knjigu ili vas sluša, a da mu ništa ne ostane u glavi. Ovakve promene su normalne. Učenje je teška aktivnost i deca se nekada u određenim periodima (pred polugodište i pred kraj školske godine) umore i treba im nešto više vremena. 

 

Da li treba da pomognem detetu u pisanju domaćeg zadatka?

Naravno. Treba da mu pomognete tako što ćete:

1. proveriti da li je dobro shvatilo šta se u zadatku traži,

2. da li je dobro uradilo zadatak,

3. ako nije dobro uradilo, uputiti ga na to kako da ispravi ono što je pogrešno.

Nikada, nikada i nikada nemojte raditi zadatak umesto deteta. Bez obzira na to koji je predmet i koja vrsta zadatka u pitanju. Bez obzira na to koliko se vi trudili da izgleda kao da ga je dete radilo, uvek se vidi kada je odrasla osoba radila zadatak.

Domaći zadatak se i daje da bi dete još jednom prešlo gradivo, da bi razjasnilo ono što mu je nejasno, da bi vežbalo. Nije najvažnije da svaki domaći zadatak uvek bude tačan, važno je da se dete trudilo da ga uradi jer dok je to radilo, ono je učilo. Kada vi uradite zadatak, uskratite detetu mogućnost da nešto nauči.

 

Koliko vannastavnihe aktivnosti dete treba da pohađa?

Vannastavne aktivnosti poput muzičke škole, škole crtanja ili stranih jezika, baleta, sporta, glume su veoma korisne i mogu znatno da obogate vaše dete.

Iako su ove aktivnosti odličan način da dete provede svoje slobodno vreme, treba biti obazriv i ne opteretiti dete previše. Škola je ipak najvažnija aktivnost dece i ma koliko im ostale aktivnosti bile zabavne ne treba da se odraze negativno na školu. Neka deca 6 dana sedmično imaju različite aktivnosti. Najčešće je to previše. Možda to detetu nije smetalo na predškolskom uzrastu, ali sada, kada je đak, situacija je drugačija.

Ne postoji precizan broj aktivnosti koje dete treba da pohađa. Aktivnosti se jako razlikuju po zahtevima koje stavljaju pred decu (fizičkim, intelektualnim, emocionalnim). Deca se međusobno mnogo razlikuju po svojim sposobnostima, interesovanjima, željama, istrajnosti… Neko dete može da bude uključeno i u tri različite aktivnosti, a nekome je i jedna previše. Budite spremni da što je dete starije, broj vannastavnih aktivnosti smanjite. Prosto dan traje 24 časa, a dete tokom dana treba i da se odmori.

 

Sada kada je pošlo u školu, da li dete treba da se igra?

Da, naravno da treba da se igra. Igra pomaže detetu da se odmori, da prikupi energiju, mada može i u igri mnogo toga da nauči. Iako je postalo đak, vaše dete je i dalje dete koje ima potrebu da se igra, kao što ima potrebu da diše, da pije vodu, da se hrani. Nemojte mu uskraćivati da zadovolji nešto što je za njega jako važno.

Neka deca će prvo da urade domaći, a zatim da se igraju, dok nekoj deci odgovara da se posle škole odmore i igraju, a zatim da rade domaći. Pratite svoje dete i vidite šta mu više odgovara i u skladu sa tim mu organizujte vreme.

 

I…

Sada kada sve ovo znate, kada ste dobili odgovore na važna pitanja i pobedili mnoge strahove vezane za polazak vašeg deteta u školu, napišite šta vam je bilo najkorisnije. Šta vam je bilo najvažnije? Šta je na vas ostavilo najjači utisak? 

 
Foto: Pexels

Brige roditelja đaka prvaka u vezi sa učenjem i školskim uspehom

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Scroll to top
Facebook
Facebook
Instagram
Google+