Šta je iskrenost prema sebi i kako da je prepoznate

Ako bi vas neko pitao da li ste iskreni prema sebi, šta biste mu odgovorili?

– Da, uvek.

– Hmm, kako – kad.

– Zavisi od situacije.

– Neko bi uzvratio pitanjem: “Kako to misliš? Šta je tačno iskrenost prema sebi?”

Često mislimo da smo iskreni prema sebi, a u stvari, na vrlo fine i suptilne načine, sebe zavaravamo i lažemo. Zašto? Zato što iskrenost prema sebi može da boli, da bude neprijatna i teška.

Ona traži hrabrost, ogromnu hrabrost. Traži da se suočimo sa svojim slabostima, manama, ograničenjima, a to nije prijatno. Ali, nije bitno što nije prijatno, istrpite, izdržite, jer izuzetno je korisno. Neophodno je da budete iskreni prema sebi ako želite da živite lep i ispunjen život, da se dobro osećate u sopstvenoj koži i da budete srećni i zadovoljni.

Šta je to iskrenost prema sebi?

Iskrenost prema sebi znači da smo u kontaktu sa sobom, sa svojom suštinom, da smo povezani sa svojim osećanjima, potrebama, ponašanjima.

Šta ćemo reći drugima i da li ćemo biti iskreni prema drugima – to sada nije važno. Važno je samo ono što kažemo sebi.

Kako to izgleda na delu?

Evo primera na osnovu koga lako možemo da prepoznamo da li smo iskreni prema sebi ili ne. Zamislite da vas je šef za neku malu i beznačajnu grešku koju ste napravili najstrašnije izgrdio.

Šta tada osećate?

Ako ste iskreni prema sebi, reći ćete da se osećate loše. Nije uobičajeno da se neko oseća dobro kada ga grde. Možda ćete se osećati ravnodušno, što je u redu i u ovoj situaciji dobro po vas. Ipak, većina ljudi će se osećati loše – povređeno, omalovaženo, poniženo, posramljeno, besno, gnevno, ljuto, uplašeno, razočarano, bespomoćno, manje vredno… U redu je da se tako osećate.

Šta tada kažete sebi?

– “Ljuta sam kao ris, mogla bih da ga zgromim!”

– “Mnogo me je ponizio. Jedva čekam da mu vidim leđa”.

– “Toliko sam se uplašila da nisam mogla ni reč da zucnem”.

Šta god iskreno osećate u redu je da priznate sebi.

Nije u redu da kažete sebi:

– “Ja sam kriva, mnogo sam ga iznervirala”.

– “Pogrešila sam i treba da trpim.”

– “Nema veze mogu ja to da izdržim i teže sam uvrede izdržala”.

Nije u redu prema vama da lažete sebe.

Kako možete da postupite?

– Možete da drhtite kao prut, da plačete i molite, da obećavate da nećete to više nikad uraditi.

– Možete da se svađate, nadvikujete, pretite, izjurite iz kancelarije i zalupite vratima.

– Možete da delujete hladnokrvno i uzdržano, čak i nezainteresovano, a da se iznutra jedete i kidate.

– Možete i da ne reagujete, odslušate i izađete mirno napolje.

Važno je da znate zašto ste baš tako postupili.

Možda ste drhtali jer strahujete da ćete ostati bez posla, bez novca, da ćete ugroziti svoju egzistenciju. Možda ste bili iznenađeni takvim postupkom.

Možda ste bili ljuti i svađali ste se jer vam se više smučilo da ćutite i trpite. Možda je svađa način kako rešavate probleme.

Možda ste bili ravnodušni jer to šefa još više nervira i razdražuje i vi to namerno radite.

Sve to je u redu, sve to je ljudski. Samo je važno da znate zašto ste to uradili. Ako ne znate zašto ste to uradili i kako ste se tada osećali, nećete moći da se na pravi način brinete o sebi. Nećete moći da dođete do svojih stvarnih potreba, vrednosti, uverenja. Nećete moći da budete zadovoljni i ponosni na sebe.

Zašto vi to trpite?

Važno je da znate zašto vi to trpite? Koju svoju vrednost zadovoljavate? Šta važno dobijate i zbog čega pristajete na takav odnos?

Da li vam je materijalna sigurnost toliko važna da ćete trpeti takve napade? Da li ste apsolutno sigurni da ne postoji nijedan drugi način da materijalno zbrinete sebe i porodicu osim tog posla i tog šefa? Da li vam je vaš posao toliko ispunjavajući, toliko dobar, toliko važan da svesno i namerno trpite takvog šefa? Da li ste oguglali i baš vas je briga, vi samo otaljavate posao, a emocionalno niste uključeni? Šta god da je, u redu je dok ste toga svesni i svojom voljom prihvatate takvo stanje.

Nije u redu da lažete sebe.

Ostali primeri

Ovo je samo jedna od tipičnih situacija u kojoj ljudi sebe obmanjuju i zavaravaju. Možete zamisliti i druge situacije:

– muž koji se opet pijan vratio kući pošto je pola plate spiskao u kafani,

– učiteljica vas opet zove da vam kaže da je vaše dete udarilo druga,

– prijateljica ponovo nema vremena za vas kada vam je potrebna, iako ste vi za nju uvek nalazili vremena,

– kolega opet viče, galami, buni se i pokušava da svoj posao prebaci na vas,

– rođaka opet pred celom širom familijom koristi priliku da vas podseti na vaše neuspehe i da istakne svoju superiornost…

Primera je bezbroj, a suština je ista. Izaberite onaj koji vama odgovara.

Šta možete da uradite?

Zapitajte se:

1. Šta osećam u toj situaciji?

2. Šta kažem sebi u toj situaciji?

3. Kako se ponašam?

4. Šta mi je u toj situaciji važno?

5. Da li mi je, koliko mi je i zbog čega mi je ta druga osoba važna?

6. Čime podstičem drugu stranu da se tako ponaša prema meni?

7. Kako želim da se takva situacija sledeći put odvija?

8. Šta ću da promenim?

I budite iskreni prema sebi, iskreni do bola, do kraja.

Posledice ne/iskrenosti prema sebi

Ako lažete sebe, tapkaćete u mestu. Šta god da preduzmete, to neće biti postupak koji je po vas najbolji. Kako god da bacite strelicu, ona će promašiti metu. Zašto? Zato što vi i ne znate gde je meta. Iskrenost prema sebi nam omogućava da dođemo do mete, do centra, do suštine, do onoga što zaista jesmo. Ona omogućava da se razvijamo i napredujemo. Ako nje nema, kao da smo u magli. Naslućujemo da nešto postoji, vidimo obrise, ali ne možemo da razaznamo o čemu se radi. Iskrenost prema sebi nam razbistri sliku.

Biti iskren prema sebi traži trud, vreme, hrabrost. Traži od nas da priznamo da nismo savršeni, nismo onakvi kakvi bismo želeli da budemo. Treba da priznamo da smo mali, slabi, uplašeni, ljuti, bezobrazni, ljubomorni, razočarani, nemoćni… Prihvatiti to nije ni lako ni prijatno, ali je neophodno. Kada prihvatimo sopstvene slabosti, tek potom možemo da radimo na njima i da ih preobratimo u svoje snage.

Kada smo iskreni prema sebi, sve dođe na svoje mesto, sklope se kockice, osećamo se dobro sa svojim postupcima, vrednostima, uverenjima. Osećamo da smo to mi, oni pravi, istinski. Tada znamo gde su nam granice, šta su naši ciljevi, zašto radimo to što radimo i zašto ne radimo to što ne radimo. Tada nemamo potrebu da obmanjujemo sebe, da ublažavamo loše i naglašavamo pozitivne aspekte situacije. Tada prihvatamo i sebe i druge ljude i ceo svet takav kakav je. Tada u stvari poštujemo sebe, verujemo u sebe. Zbog nas samih je važno da budemo iskreni prema sebi.

I…

Procenite gde ste sada, koliko ste iskreni prema sebi, a gde želite da budete i krenite.Ako ne znate kako da pređete taj put, zapratite stranicu jer u narednom tekstu govoriću o tome kako se razvija iskrenost prema sebi.

 

Foto: Pexels

Šta je iskrenost prema sebi i kako da je prepoznate

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Scroll to top
Facebook
Facebook
Instagram
Google+