Intelektualna zrelost dece za polazak u školu

 

Foto: Pexels

U prethodnom tekstu videli smo šta su to fizička, emocionalna i socijalna zrelost dece za polazak u školu. Sada ćemo se baviti intelektualnom zrelošću deteta, kako da je procenite i podstaknete.

Šta je intelektualna zrelost za polazak u školu?

Intelektualna zrelost se sastoji od nekoliko komponenti. Obuhvata određeni stepen razvijenosti govora, pažnje, pamćenja, mišljenja i grafomotornih veština.  Osnovni zadaci koje škola postavlja pred dete su intelektualne prirode i za njihovo ostvarenje neophodno je da dete bude intelektualno zrelo.

1. Govor

Ovladavanje govorom je neophodno za detetovo uspešno prilagođavanje na školu. Govor predstavlja osnovu za razvijanje dečjeg mišljenja i omogućava komunikaciju. Nastavni sadržaji se deci prenose uglavnom putem govora. Što su verbalne sposobnosti deteta bolje razvijene, usvajanje gradiva je lakše.

Dete ne mora da zna da čita i piše pre polaska u školu. Ako dete to već zna biće mu lakše na početku školske godine, ali ako ne zna to nije nenadoknadiv nedostatak, naučiće.

Dete treba da:

– pravilno izgovara glasove maternjeg jezika,

– bude sposobno da izrazi svoje misli i potrebe,

– razume govor ljudi u svojoj okolini,

– govori tečno i gramatički pravilno,

– može da raspozna glasove u reči,

– prepoznaje početno slovo u reči…

Da biste podstakli govorni razvoj deteta radite sledeće:

– što više razgovarajte sa detetom o veoma različitim temama,

– koristite što širi rečnik,

– podstičite dete da bogati svoj rečnik,

– igrajte igricu „Na slovo, na slovo“…

Ako dete ima teškoće u govoru, bilo koje vrste i stepena, obratite se logopedu. Što bolje i pravilnije dete govori, savladavanje školskog gradiva je lakše.

2. Pažnja

Važno je da razlikujemo nehotičnu i namernu pažnju.

Pažnje dece ovog uzrasta je nehotična. To znači da dete usmerava pažnju na onaj sadržaj koji mu je zanimljiv, onoliko dugo koliko mu to prija. Škola traži od deteta da razvija namernu pažnju. Namerna pažnja podrazumeva da dete tokom određenog vremena usmerava pažnju na određeni sadržaj bez obzira na to da li je on detetu zanimljiv ili ne.

Među decom na početku školovanja postoje velike razlike u pogledu trajanja pažnje. U proseku deca održavaju pažnju od 10 do 20 minuta. Postoje i deca, iako nisu brojna, koja mogu da pažnju bez teškoća održe i tokom celog školskog časa.

Dobra pažnja olakšava učenje, pamćenje, usvajanje gradiva. Sazrevanjem dece i sistematskim radom, njihova pažnja će postajati sve trajnija.

Da biste poboljšali pažnju svog deteta radite sledeće:

– slažite slagalice sa detetom i neka one budu sve složenije,

– rešavajte lavirinte,

-neka vam dete opisuje sliku u slikovnici, ali sa što više detalja i pojedinosti.

3. Pamćenje

I pamćenje deteta zavisi u dobroj meri od interesovanja – ono što mu je važno i zanimljivo, pamti vrlo živo i detaljno, a ono što ga ne interesuje zaboravlja. Vremenom dete će naučiti da upamti i sadržaje koji mu nisu zanimljivi.

Dobro pamćenje je važno jer:

– znatno olakšava usvajanje gradiva,

– pomaže detetu da zapamti poruke koje učiteljica šalje,

– pomaže detetu da zapamti svoje obaveze,

– pobljšava samostalnost deteta.

Da biste poboljšali pamćenje svog deteta radite sledeće:

– igrajte se sa njim „prodavca“ i tražite da zapamti sve veći i veći spisak potrebnih stvari,

– vodite ga sa vama u kupovinu i neka vas „podseti“ šta sve treba da kupite,

– neka vam detaljno prepriča šta se dešavalo u predškolskom,

– neka prepriča knjigu koju ste zajedno čitali ili film koji ste gledali po mogućstvu sa što više detalja i pojedinosti.

Nema potrebe da dete zna napamet milion pesmica i 10 slikovnica, ali neka zapamti šta su tokom dana radili u predškolskom.

4. Mišljenje

Misaoni proces je osnova školskog učenja. Pod mišljenjem ćemo podrazumevati shvatanje odnosa i veza među pojavama. Mišljenje dece ovog uzrasta se dosta razlikuje od mišljenja odraslih. Sposobnost dece da razmišljaju o sve opštijim i apstraktnijim stvarima se naglo razvija.

O svemu što u školi uči (a i u životu) dete treba i da razmisli, da ga poveže sa starim iskustvom, da uoči gde i kako se može primeniti. Samo pamćenje činjenica bez dovođenja u vezu sa ranije usvojenim gradivom, „učenje napamet“ nije ono čemu treba težiti.

Da biste poboljšali razvijali mišljenje svog deteta radite sledeće:

 – odgovarajte na raznorazna dečja pitanja,

– pitajte i vi decu za mišljenje o različitim, njima zanimljivim temama,

– čitajte deci,

– razgovarajte sa decom…

5. Grafomotorne veštine

Grafomotorne veštine podrazumevaju sposobnost grafičkog prikazivanja, prikazivanja crtežom različitih sadržaja. Zavise od spretnosti deteta da koristi prste i šaku. Što je grafomotorika bolja, to će savladavanje pisanja biti lakše. Nije najbitniji „umetnički“ kvalitet crteža, važno je i kako dete kontroliše jačinu pritiska olovke, koliko je spretno drži…

Da biste poboljšali grafomotorne veštine svog deteta radite sledeće:

– podstičite dete da boji, sa što manje prelaza i što sitnije sličice,

– podstičite dete da crta – crteže koji su sve detaljniji,

– da secka,

– slaže slagalice sa sitnim delovima,

– igra se bockalicama,

– pravi figure od plastelina,

– igra klikere,

-da vam pomaže da zamesite testo za kolače,

– otkopčava i zakopčava dugmad na košulji,

– odvrće poklopce na flašama…

I…

Najveći broj dece se brzo i lako privikne na školu. Ako i bude nekih problema oni se najčešće  brzo prevladaju. Možda vam tokom proleća izgleda da je dete potpuno nezrelo i hvata vas panika od pomisli na školu, ali, dosta puta sam videla koliko deca tokom leta sazre i od septembra budu đaci za primer. Ipak, dok još imate vremena, uradite šta treba i nadajte se najboljem. I pišite šta vam je bilo najkorisnije u ovom tekstu.

Intelektualna zrelost dece za polazak u školu

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Scroll to top
Facebook
Facebook
Instagram
Google+