Zrelost za polazak u školu

 

Foto: Pexels

Svake godine u proleće, pred ispitivanje dece za polazak u školu, u žargonu “testiranje” roditelji budućih prvaka brinu. Pitaju se šta će to tamo u školi psiholozi i pedagozi da rade njihovom detetu, šta će da ga pitaju, šta od njega očekuju. Pitaju se da li je njihovo dete zrelo za polazak u školu.

U ovom i narednom tekstu objasniću šta je zrelost za polazak u školu i kako možete da pomognete detetu da se bolje pripremi za 1. septembar.

Šta je zrelost za polazak u školu?

Zrelost za polazak u školu podrazumeva određeni nivo razvijenosti različitih fizičkih i psihičkih funkcije deteta. Zrelost za polazak u školu podrazumeva fizičku, intelektualnu, emocionalnu i socijalnu zrelost.

1.Fizička zrelost

Fizička zrelost se odnosi na dostizanje određenog stupnja u fizičkom razvoju organizma deteta koji mu omogućava da izdrži sve obaveze koje škola donosi. Fizička zrelost je neophodna jer škola pred dete postavlja i fizičke napore – sedenje u školskoj klupi u trajanju od nekoliko časova tokom dana, nošenje školske torbe, pešačenje do škole i iz škole…

Dete treba da:

– ima preporučenu visinu (oko 120 cm za dečake i oko 117 cm za devojčice) i težinu (oko 20 kg),

– da je u toku zamena mlečnih zuba trajnim zubima,

– da čulni organi, a pre svega vid i sluh, dobro funkcionišu…

Nije neophodno da dete bude atleta, Olimpijski šampion, niti da se aktivno bavi sportom da bi bilo fizički zrelo za polazak u školu, ali je neophodno da njegov organizam bude u stanju da bez iscrpljivanja ispuni zahteve koje škola postavlja.

Da biste podstakli fizički razvoj deteta radite sledeće:

– neka dete što više vremena boravi napolju u igri sa drugom decom,

– neka se igra igara sa loptom,

– vozi bicikl,

– pravilno se hrani,

– dovoljno spava.

Funkcionisanje vida i sluha je veoma važno jer se u školi gradivo deci prenosi putem ova dva čula – slušaju učiteljicu šta govori, gledaju šta piše na tabli i u udžbenicima. Ako sumnjate da vaše dete ne vidi ili ne čuje dobro, odmah proverite i neka što pre počne sa korišćenjem naočara ili slušnog aparata. Oštećenja vida i sluha neće uticati na upis deteta u školu, ali korišćenje pomagala (naočara, slušnog aparata) će detetu znatno olakšati praćenje nastave i usvajanje gradiva.

2. Emocionalna zrelost

Emocionalna zrelost obuhvata emocionalnu stabilnost deteta, samokontrolu, toleranciju na frustracije, prihvatanje uspeha i neuspeha, sposobnost deteta da se nosi sa sopstvenim osećanjima, sposobnost deteta da bude duže vreme odvojeno od roditelja.

Dete treba da:

– bude samo sa psihologom/pedagogom u prostoriji tokom testiranja,

– bude u stanju da provede vreme u školi bez prisustva roditelja,

– mirno (bez plača, histerije, ljutnje) prihvati boravak u školi,

– kontroliše svoja osećanja (bez besa, fizičke i verbalne agresivnosti),

– bude u stanju da podnese i pohvalu i kritiku od strane učiteljice,

– prihvati da ne može da bude sve po njegovom,

– prihvata i poštuje pravila,

– prihvata odgovornost za svoje postupke u skladu sa uzrastom. 

Ako dete nije emocionalno zrelo, teško će se nositi sa zahtevima koje škola podrazumeva. U školi dete mora da radi ono što se od njega očekuje. Nekada će tačno rešiti zadatke, a nekada će zadaci biti netačni. Sve vreme će biti okruženo drugom decom koja imaju različite želje i neće dozvoliti da uvek bude po njegovom. Na sve što se dogodi tokom boravka u školi dete treba da reaguje na za okolinu prihvatljiv način, a mama i tata nisu u blizini.

Da biste podstakli emocionalno sazrevanje deteta radite sledeće:

uspostavite pravila i insistirajte da ih dete poštuje,

– postavite granice,

– ne ispunjavajte detetu svaku želju,

– naučite dete da nekada mora i da popusti,

pohvalite dete kada zasluži,

pohvalite dete za trud, rad, zalaganje ne za rezultat koji je postiglo,

– kritikujte dete kada zasluži i dajte mu predlog za poboljšanje.

3. Socijalna zrelost

Socijalna zrelost se odnosi na sposobnost deteta da se prilagodi na društvene obaveze, da usvoji moralne norme i sistem vrednosti i ponašanja u svojoj sredini, da uspešno komunicira i sarađuje sa vršnjacima, da prihvati autoritet.

Dete treba da:

– sa vršnjacima uspostavi i održi dobre odnose,

– poštuje pravila vršnjačke grupe,

– poštuje autoritet učiteljice, posebno onda kada mu ne odgovara ono što je učiteljica zahtevala,

– ponaša se na socijalno prihvatljiv način.

Povezana je sa emocionalnom zrelošću. Polaskom u školu dete postaje deo grupe kojoj treba da se prilagodi. Izlazi iz sredine u kojoj je bilo zaštićeno i povlašćeno i postaje jedno od 25 do 30 učenika svog odeljenja. Među vršnjacima mora samo da se izbori za svoj položaj, oni procenjuju njegove postupke i zauzimaju određeni stav prema detetu. Mora da prihvati činjenicu da se svet ne vrti oko njega i da je jedno od mnogih. Treba da nauči da se raduje i uspehu drugih, a ne samo svom, da uteši druga ako je tužan i da mu pomogne.

Da biste podstakli socijalnu zrelost deteta podstičite dete da:

– bude samostalno,

– brine o sebi i svojim stvarima koliko god može,

– samo obavlja onaj deo svojih obaveza za koje je sposobno,

– poštuje vaspitačicu (učiteljicu u školi),

– nauči da popusti ponekad drugovima…

Ovo su veoma važne lekcije koje mogu mnogo da mu olakšaju polazak u školu.

I…

Sigurno ste veći deo posla već obavili ali uvek se može još nešto uraditi. U sledećem tekstu bavićemo se intelektualnom zrelošću dece, a do tada pišite šta vam je u ovom tekstu bilo korisno.

Zrelost za polazak u školu

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Scroll to top
Facebook
Facebook
Instagram
Google+