Svi znamo za izreku da „pre zore ne može da svane“. Nekada želimo da ubrzamo svanuće, ali ne vredi. Svanuće onda kada treba, kada mu je vreme. Mnoge stvari koje nam se dešavaju u životu traže vreme, traže onaj pravi trenutak i ma koliko želeli da ih ubrzamo, to jednostavno nije moguće.
Tako je i sa prevladavanjem razvoda braka. Deca razvod braka roditelja prevladavaju određenim redom, pri tom prolaze kroz određene faze i taj put moraju da pređu. Ovo putovanje se ne može puno ubrzati ali se, nažalost, ako roditelji nemaju dovoljno razumevanja za dete i u prvi plan stavljaju sebe, a ne njega, može puno usporiti i otežati. Koliko će ovo putovanje trajati ne može se precizno unapred reći, ali sigurno je da neće trajati dan-dva, niti 1-2 sedmice, najverovatnije će trajati nekoliko meseci.
Putovanje počinje onog trenutka kada su deca saznala da će se njihovi roditelji razvesti, a završava se kada prihvate da je razvod nešto konačno i da oni na to ne mogu da utiču. Često ovo putovanje počne nešto pre početka brakorazvodnog spora u sudu, a da li će trajati do kraja sudskog postupka ili duže – to je individualno i zavisi kako od samog deteta, tako i od klime u porodici.
Prva faza
Prvu fazu obeležava negiranje, poricanje razvoda. Dete ne prihvata činjenicu da će se roditelji razvesti, kao da ne razume šta mu govorite, sluša vas, a ne čuje, gleda, a ne vidi vas. Dete se povlači u svoj svet i mašta o roditeljima, o tome kako se lepo slažu. Idealizuje prošlost i porodične odnose u prošlosti. Nije u stanju da prihvati realnost i ponaša se kao da će problem da nestane ako ga ignoriše.
Druga faza
U sledećoj fazi se javlja bes. Dete se oseća frustrirano, osećanja u njemu kipe i nekako moraju da izađu napolje. Dete je besno, sklono emotivnim ispadima, provalama osećanja koje ne može da kontroliše. Učestali su i sukobi sa vršnjacima, verbalni a nekada i fizički. Verbalni sukobi sa odraslima (kako u porodici tako i u školi) su takođe česti. Razvod u detetu pokreće lavinu veoma jakih osećanja koja ono ne ume dobro da kanališe. Iako ova faza može da bude vrlo neprijatna za roditelje, još više je neprijatna za dete. Nemojte negirati, niti potiskivati bes deteta, naučite dete da ispolji bes na neki primeren način. Najopasnije je da dete „guta“ bes i da ga vraća u sebe. Neka bude aktivno, neka se bavi sportom, neka na bilo koji drugi prihvatljiv način izbaci ovu tešku emociju iz sebe (crtanje, pisanje…).
Treća faza
Treća faza je faza nagodbe. Deca prave nagodbu sa samima sobom. Sve što su prethodno radili nije bilo uspešno i nije dovelo do pomirenja roditelja. Sada su došli na ideju da će se sve srediti i popraviti ako oni budu dobri, poslušni, marljivi. Deca predškolskog uzrasta sve što se u njihovoj okolini dešava dovode u vezu sa sobom i smatraju da su ona sama i njihove aktivnosti uzrok svih dešavanja. Po dečjem mišljenju, oni su nešto loše uradili i zbog toga se roditelji razvode. E, ako sada budu nešto dobro uradili, roditelji će se pomiriti. Starija deca znaju da oni nisu uzrok razvoda, ali se, bez obzira na to, negde u dubini duše nadaju da mogu da urade nešto i pomire roditelje i da će se tako sve vratiti na staro.
Četvrta faza
Sledeća faza počinje kada deca uvide da od nagodbe nema ništa. Šta god da urade, rezultat je isti – do razvoda će doći. U ovoj, četvrtoj, fazi dominira osećanje tuge. Deca ponovo uzroke razvoda traže u sebi, ponovo se osećajukrivim za razvod. Razmišljajju o svom ponašanju i nalaze bezbroj primera kada su bili neposlušni, loši, kada su nešto pogrešili i tako doveli do raspada porodice. U ovoj fazi deca su tužna, očajna, pate. Ova faza je jako neprijatna i deci i roditeljima, ali mora da se izdrži. To je kao ona gorka pilula koju moramo da progutamo da bismo ozdravili. Razvod označava gubitak, a svaki gubitak izaziva tugu. Dete je tužno kada izgubi omiljenu igračku, kada mu se dobar drug seli u drugi grad, kada učiteljica ode na porodiljsko odsustvo, kada gleda tužan film, pa kako da ne bude tužno kada gubi porodicu koju je do tada imalo, gubi dotadašnji način života, gubi sigurnost. Možda će ono što sledi biti bolje, ali dete to još uvek ne zna. Prevladavanje tuge traži vreme i dajte detetu to vreme. Koliko će mu tačno vremena biti potrebno ne mogu da vam kažem, to ne znam. Ali, važno je da sada, kada je vreme, dete odtuguju kako bi kasnije moglo da nastavi svoj put.
Peta faza
Peta, poslednja faza označava kraj puta. To je faza prihvatanja. Dete prihvata činjenicu da se roditelji razvode, da je to tako i da ono ništa ne može da učini. Do ove faze dete može da dođe tek kada je prošlo sve prethodne. Nema preskakanja, prečica i zaobilaženja. Dete sada može da se prilagodi situaciji, neke stare navike zadržava, neke menja, uviđa da se život nastavlja i da može biti lep. Ukratko, dete nastavlja dalje.
Šta kada roditelji nisu sigurni da li da se razvedu ili ne?
Nekada se desi da roditeljska odluka o razvodu ne bude konačna. Započnu razvod, pa se pomire, pa se posle nekog vremena ponovo razvode, pa se opet mire. Svaki put kada detetu saopštite da se razvodite, kada odete iz kuće ili kada drugi roditelj napusti kuću, započinjete u njegovoj glavici lanac ovih događaja, započinjete ovo putovanje koje deca ne žele. Zato, pre nego što ćete doneti odluku o razvodu i o njoj obavestiti decu, dobro razmislite. Da li zaista čvrsto stojite iza te odluke? Da li ćete se razvesti ili nećete? Zašto hoćete i zašto nećete i kada ćete? To su pitanja na koje niko ne može da vam kaže odgovor, sami treba da ga nađete. Odluka treba da bude vaša. Ali, kada je donesete (šta god da ste odlučili) treba da stojite iza nje, jer bez obzira na to kakva je, ta odluka ne utiče samo na vas, već i na nekoga ko, iako je potpuno nemoćan i nedužan, mora sa njom da živi. Taj neko je vaše dete.
