Kako deca reaguju na razvod

Kako treba da reagujemo kada se suočavamo sa nečim  nepoznatim, sa nečim što ne želimo i što nas plaši? Kako da reagujemo ako osećamo da smo mali i bespomoćni i da drugi o svemu odlučuju u naše ime? Kako da reagujemo kada nam se čini da smo neprimetni, da nas niko ne vidi i da svi imaju neke druge, veće i važnije brige od onih naših? Kako da reagujemo kada su odrasli oko nas, oni veliki, snažni, pametni i nekada svemoćni postali zbunjeni, uplašeni, nervozni, tužni? Kako treba da reaguje dete čiji se roditelji razvode?

Niko ne može da vam precizno odgovori kako će vaše dete reagovati, kako će se ponašati, šta će sve osećati, govoriti, misliti i koliko će sve to trajati. Neke opšte smernice postoje, ali su individualne razlike među decom velike.

Razvod i za dete, ne samo za vas, predstavlja gubitak. Ogroman gubitak. Dete gubi stabilnost, sigurnost, postojanost, izvesnost… Sve ono na šta je naviklo sada se menja. Kako će se dete nositi sa tim gubitkom i koliko će mu vremena biti potrebno da ga prevlada zavisi od više faktora, a najvažniji su uzrast deteta i vi, vaše ponašanje, vaš odnos sa detetom,vaš odnos sa drugim roditeljem.

Reakcije deteta na razvod po vremenskom trajanju mogu biti kratkoročne (u periodu do 2 godine neposredno po razvodu), srednjoročne (od 3 do 10 godina po razvodu) i dugoročne (više od 10 godina po razvodu). Sada ćemo se baviti kratkoročnim reakcijama, onim koje se dešavaju u tom i za vas i za dete najnezgodnijem periodu, kada  ste najviše izbačeni iz ravnoteže i najranjiviji. Videćemo i kako uzrast deteta utiče na način na koji dete prevladava razvod.

Od rođenja do 2. godine

Ako je vaše dete ovog uzrasta, naravno da neće znati o čemu se radi, niti ćete mu vi o tome govoriti, ali će i ono odlično osetiti promene u vašem raspoloženju, osetiće da se nešto loše dešava, da vas nešto muči. Može se desiti da dete bude uznemireno, da promeni ritam spavanja, da bude nervozno, plašljivo, da se plaši odvajanja od majke i da plače.

Da biste pomogli svom detetu, držite se uobičajene rutine i redosleda što više možete, grlite svoje dete, mazite se sa njim, pričajte mu (nešto lepo), neka detetove omiljene igračke budu u njegovoj blizini. Ako se u vašem okruženju pojavljuju neke nove odrasle osobe, postepeno ih uvodite u život deteta.

Od 2. do 5. godine

Deca ovog uzrasta ne razumeju pojam razvoda, ali primećuju da jednog roditelja više nema svakog dana u kući, osećaju promene u emocionalnoj klimi i u kući i kod vas kao roditelja. Može se desiti da počnu da ispoljavaju neke reakcije koje su već ranije prevazišli (neće samo da jede nego traži da ga vi hranite, ponovo piški u gaćice itd). Može da se javi strah pri odvajanju od roditelja, promena ritma spavanja, ružni snovi. Dete može da bude ljuto, tužno, uplašeno, da se povlači u sebe.

Da biste mu pomogli trudite se da detetu obezbedite stabilnost i dnevnu rutinu, razgovarajte sa njim, recite jasno i glasno detetu da ga volite i pokažite mu to na delu (zagrlite ga, radite zajedno nešto što ono voli, provodite vreme sa njim). Pomozite detetu da izrazi svoja osećanja, a posebno ona „negativna“ – ljutnju, tugu, strah. Biće mu lakše kada ih ispolji, biće rasterećeno, a u isto vreme shvatiće da ste uz njega  kada mu je teško i steći će  poverenje u vas.

Od 5. do 6. godine

Na samom početku razvoda deca ovog uzrasta su zbunjena, nije im jasno šta se to dešava i zašto se to dešava. Pokušavaju da sami sebi daju odgovore na ova pitanja. Pošto deca ovog uzrasta razmišljaju na „egocentričan“ način, tj. sve pojave u svetu oko sebe dovode u vezu sa sobom i sopstvenim ponašanjem, ona će i uzroke razvoda braka roditelja naći u sebi i svom ponašanju. Drugim rečima, doći će na ideju da su oni glavni uzrok za razvod, da su oni “krivi” za razvod roditelja. Nešto što su oni uradili ili propustili da urade dovelo je do toga da se mama i tata razvedu. Zatim se javlja fantazija o ponovnom pomirenju roditelja. Ona je uvek prisutna kod dece ovog uzrasta i proći će sa odrastanjem. Skoro svaki vaš gest može biti protumačen u skladu sa ovom fantazijom, tj. kao signal da će se roditelji pomiriti. I na ovom uzrastu može doći do regresije u razvoju (vraćanja na već prevaziđene nivoe ponašanja), do straha od napuštanja (ako je jedan roditelj mogao da ode, zašto i drugi to ne bi mogao da uradi), do preterane vezanosti za roditelja sa kojim živi, do agresivnosti i ljutnje prema roditeljima. Posebno su stresni periodi kada dete prelazi od jednog roditelja kod drugog – svaki prelaz izaziva stres i detetu je potrebno vreme za adaptaciju.

Ono što je najvažnije je da detetu jasno i glasno više puta (kad god za tim postoji potreba) ponovite da nije ono odgovorno za razvod, da nikako nije moglo da ga spreči, kao i da ne može da učini ništa da se vi i drugi roditelj pomirite. Jasno mu recite da je razvod stvar između vas odraslih i da ono ne može ništa da učini ni da promeni. Razgovarajte sa detetom kad god ono pokaže da mu je to potrebno. Razgovarajte na način primeren njegovom uzrastu, iskreno i jasno i bez nepotrebnih detalja i opanjkavanja drugog roditelja. Stalno mu govorite da ga volite, da ste ponosni na njega, da ste srećni što je baš ono vaše dete i pokažite mu to i na delu. Obezbedite mu što više stabilnosti i rutine. Postavite jasna pravila i granice, razvod nije razlog da razmazite dete i da ispunjavate svaki njegov hir. Bez  obzira na to da li su roditelji razvedeni ili ne, dete treba da bude lepo vaspitano. Dozvolite mu da bude i ljuto, i tužno, i uplašeno, i srećno, i bezbrižno. Podstičite redovno viđenje sa drugim roditeljem, bez ozira na to šta ste vas dvoje odraslih jedno drugom uradili, dete vas i dalje oboje voli i potrebno mu je da provodi vreme sa oboma.

Deca školskog uzrasta

Kod dece školskog uzrasta javljaju se tuga, ljutnja, strepnja. Školski uspeh u školskoj godini u kojoj dolazi do razvoda često pada. Ponašanje u školi se može menjati – dete postaje razdražljivo, agresivno, nervozno ili se povlači u sebe. Tokom 1. i 2. razreda deca se i dalje osećaju krivi, zbog razvoda i imaju fantaziju o pomirenju roditelja. Osećanje tuge za roditeljem koji je otišao može da bude jako. Negde u 3, 4. razredu deca bolje razumeju šta se dešava, često biraju jednog roditelja i staju na njegovu stranu, besni su ili osećaju stid zbog razvoda. U starijim razredima deca shvataju šta znači razvod, ali im može biti teško da se prilagode na promene koje razvod donosi. Mogu se javiti i telesni simptomi, kao na primer glavobolja, bol u stomaku… Često pokazuju jaku ljutnju na roditelje, a prisutni su i tuga, strepnja, osećanje bespomoćnosti i usamljenosti.

Potrebno je da deci i dalje govorite da ona nisu odgovorna za razvod. Uverite ih i rečima i delom da ih i dalje volite oboje i brinete o njima, objasnite im kako će njihov život posle razvoda izgledati i ko će o čemu voditi računa. Razgovarajte o njihovim osećanjima, o tome šta oni misle i zašto to misle. Dozvolite im da budu ljuti, uplašeni, tužni, ali do određene granice. Podstičite održavanje viđenja sa drugim roditeljem. Obavestite učiteljicu ili odeljenjskog starešinu o razvodu kako bi mogli da obrate pažnju na dete i pomognu mu.

Adolescenti

Adolescencija je sama po sebi buran i težak peiod. Ako se u tom dobu desi i razvod roditelja, sigurno je da će reakcije dece biti još intenzivnije. Na ovom uzrastu deca mogu da razumeju i da prihvate šta se dešava. Razvod roditelja dovešće do preispitivanja vrednosti braka uopšte, a kakav će stav (pozitivan ili negativan) dete zauzeti ne može se unapred reći. Reakcije u odnosu na roditelje mogu da budu vrlo snažne ali i ambivalentne. Mogu da se osećaju napušteno i odbačeno od strane roditelja sa kojim više ne žive, da budu ljuti, nesigurni, besni, agresivni, tužni. Konflikt lojalnosti prema oba roditelja je jak. Dete može da utehu i podršku potraži kod vršnjaka i da sve češće boravi van kuće ili da se povuče u sebe. Sarađujte sa školom jer interesovanje deteta za školu može da opadne i profesori će to imati u vidu ukoliko znaju  u čemu je problem.

Veoma je važno da pokažete detetu da ga razumete, da razgovarate sa njim, da mu dozvolite da iskaže svoja osećanja i mišljenja, da imate strpljenja, da se sa njim dogovarate ali i da postavite pravila i granice i da ih poštujete. I dalje ste vi roditelj, a dete je dete, i dalje vi brinete o detetu i štitite ga, a ne ono o vama. Možete preispitivati postojeća pravila, menjati ih, uvažavati detetovo mišljenje u izvesnoj meri ali konačna reč mora biti vaša. Iako je dete, spolja gledano, veliko i odraslo, ono je i dalje vaša odgovornost.

Za kraj

Mnogo puta sam napisala „može da se desi, može da se javi, može da…“ i zaista može da se desi da reakcije vašeg deteta budu baš ovakve, a može da se desi i da ne budu. To ne možete znati unapred. Ako imate dvoje dece, može da se desi da jedno reaguje baš na opisani način, a drugo ne, a može da se desi i da oboje ispolje po neke od opisanih reakcija, ali da to budu različite reakcije. Predvideti nečije ponašanje je veoma teško, često i nemoguće. Deca, isto kao i odrasli, mogu da nas jako iznenade. Želela sam da vam skrenem pažnju na to kako reaguje većina dece i šta možete da očekujete, a da li će sve baš tako i biti to ćete tek videti. Pored uzrasta deteta, koji jako utiče na reakciju deteta na razvod, važni su i neki drugi faktori – vi kao roditelji (mislim na oba roditelja, a ne samo na onoga sa kojim dete živi), vaše ponašanje prema detetu i vaš međusobni odnos, kao i osobine i ličnost samog detata. Ali, o tome ću više reći nekom drugom prilikom.

 
Foto: Unsplash

Kako deca reaguju na razvod

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Scroll to top
Facebook
Facebook
Instagram
Google+