Kalibriranje – veština opažanja promena tokom komunikacije

 

Foto: Pexels

Dobra komunikacija traži vreme, trud, pažnju… Strpljivo je gradite, oblikujete, vodite do onog trenutka kada se lomi i odlučuje u kom će pravcu poći – u onom koji vi želite ili u suprotnom.

Jedna od osobenosti koja razdvaja dobre komunikatore od ostalih je ta da dobro uočavaju taj ključni trenutak. Da biste i vi mogli bolje da ga uočite, potrebno je da znate neke činjenice o kalibriranju.

Kalibriranje – šta je to?

Kalibriranje je u NLP-u veština primećivanja promena kod sagovornika koje su posledica menjanja njegovog emocionalnog stanja. Pojmovi koji su nam bliži i češće se koriste, a koji su bliski pojmu kalibriranja su posmatranje, opažanje, uočavanje, zapažanje, opservacija.

S obzirom na to da je kalibriranje veština, ono se može naučiti, poboljšati, usavršiti. Potrebna su vam osnovna znanja, strpljenje, upornost i vreme. Motivacija se podrazumeva.

Možemo da kalibriramo sledeće:

1. govor tela – stav tela, položaj glave, ruku, nogu, gestove;

2. disanje – brzo/sporo, ravnomerno/isprekidano, duboko/plitko;

3. izraz i mimiku lica – boja kože, tenzija mišića, pokreti očiju, usana;

4. govor – ton glasa, jačina i brzina govora, ritam govora, pauze, reči koje sagovornik koristi…

Kako kalibriramo?

Odredimo početnu tačku u odnosu na koju pratimo promene. Ta početna tačka odgovara ponašanju osobe u nekoj neutralnoj situaciji (situaciji koja za datu osobu nema emotivni značaj). Kalibriramo kakav je njen govor tela, disanje, izraz i mimika lica, govor kada je situacija neutralna.

Zatim pratimo kada i kako se govor tela, disanje, mimika lica ili govor osobe menjaju. Kada dođe do promene u nekom od pokazatelja, znači da je došlo i do promene u emocionalnom stanju osobe koju kalibriramo.

Šta je tu promenu u emocionalnom stanju osobe izazvalo, u kom smeru se kreće ta promena – sada nije bitno, bitno je da smo kalibrirali promenu.

Da biste se izveštili u kalibriranju, potrebno je da vežbate. Posmatrajte ljude oko sebe, pre svega ljude sa kojima provodite dosta vremena i počnite da uočavate promene. One će retko kada biti ogromne i vidljive iz aviona, češće će biti fine, suptilne, nekada vidljive samo dobro izvežbanom oku kao što će biti vaše. Ako ste u situaciji da možete da proverite svoje kalibriranje, proverite ga, pitajte tu osobu da li ste dobro primetili da je baš u tom trenutku uradila baš to i to (kada je videla broj sa kojeg joj je upućen poziv blago podigla obrve), a ako niste u mogućnosti, ako bi to narušilo vaš odnos sa tom osobom – nemojte to raditi.

Dve veoma važne stvari

Da biste uspešno kalibrirali apsolutno je neohodno da usvojite dva sledeća stava.

1. Sve promene koje kalibrirate važe samo za tu konkretnu osobu i nijednu drugu. Samo za nju i ni za koga više. Ista promena koju kalibrirate kod dve različite osobe može da ima potpuno različito značenje. Zato se različite osobe i promene koje na njima zapažamo nikada ne upoređuju.

Neko može da uvrće kosu kada mu je dosadno, a neko kada je napet. Neko lupka nogom o pod kada je nervozan, a neko kada se opušta. Neko mrda nozdrvama i nabira nos kada ima alergiju, a neko kada laže. Neko vas ne gleda u oči kada pričate jer ste mu dosadni, a neko se tako bolje koncentriše.

Zaboravite savete da prekrštene ruke znače to i to, glava nagnuta na desno znači ovo, a na levo znači ono… Nikada ne poredite dve različite osobe. Svaka promena važi samo za tu osobu i ni za koga više.

2. Pri kalibriranju je neophodno razdvojiti čulni opis od interpretacije. Čulni opis je ono što registrujemo čulima (ono što vidimo, čujemo, osetimo dodirom…), to je činjenica. Interpretacija je značenje koje dajemo toj činjenici, način na koji je tumačimo, a koji može, ali i ne mora biti tačan.

Čulni opis – lice sagovornika se zarumenelo, interpretacije: 1. stidi se, 2. vrućina mu je.

Čulni opis – oči sagovornika su počele da suze, interpretacije: 1. osoba se rastužila, 2. ima konjuktivitis.

Koje od ovih tumačenja je tačno? To zna samo osoba koju kalibriramo. Ako možete da je pitate, pitajte je, a ako ne možete, onda nemojte pitati, ali nemojte ni interpretirati jer je velika verovatnoća da ćete pogrešiti. Kada kalibrirate, zaboravite na tumačenja, usredsredite se na čulni opis.

I…

Za dobru kalibraciju su vam potrebna osnovna znanja, strpljenje, upornost, vreme i motivacija. Sada znate ono najosnovnije što vam je potrebno. Vi treba da obezbedite ostale uslove i da postanete sjajni u kalibriranju. A kada to postanete vaša komunikacija će biti najbolja što može da bude na obostrano zadovoljstvo, i vas i vaših sagovornika.

Vežbajte i pišite šta ste sve postigli.

Kalibriranje – veština opažanja promena tokom komunikacije

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Scroll to top
Facebook
Facebook
Instagram
Google+