Kako da pravilno date povratnu informaciju (feedback)?

Povratna informacija ili feedback je naše mišljenje o tome kako je osoba nešto uradila. Podrazumevam da smo dovoljno kompetentni (posedujemo znanja, veštine, sposobnosti) da možemo da damo validnu procenu.

Da bi ispunila svoj cilj, a to je poboljšanje osobe u datoj aktivnosti, postoje određena pravila kojih se treba držati i ona važe kako za osobu koja je daje, tako i za osobu koja je prima. Ako ta pravila poštujemo, primalac će moći da iz nje izvuče maksimalnu korist.

Tehnika davanja feedback-a: „Dobro – bolje – najbolje“

Jedna od tehnika davanja povratne informacije je „dobro – bolje – najbolje“.

Sastoji se u sledećem:

1. navedemo ono što je osoba dobro uradila,

2. navedemo ono u čemu osoba treba da bude bolja, tj. šta treba da popravi,

3. istaknemo ono što je bilo najbolje.

Znači, „dobro“ se odnosi na nekoliko stvari koje su dobro urađene, „bolje“ su one slabe strane koje treba popraviti, ono što nije bilo dobro, a „najbolje“ ono što smatramo da je bilo najbolje. Počnemo i završimo sa pozitivnim aspektima, a u sredini se nalazi ono što nije bilo dobro. Na ovaj način primalac povratne informacije može da uoči pozitivne aspekte koje je davalac naveo, kao i pravac u kome treba da se razvija.

Pravila za davanje povratne informacije

A, sada se postavlja jedno veoma važno pitanje: „Kako sve to sročiti, sastaviti, reći, pa da povratna informacija zaista postigne svoj cilj, da dovede do poboljšanja?“

Povratna informacija treba da bude precizna.

Već sam rekla da se počne i završi sa pozitivnim stranama (ovo ponavljam zato što je zaista važno).

Zatim, prvo dajemo čulni opis onoga što smo primetili, pa zatim interpretaciju (ako je baš nužno), na primer „brzo si govorila, pretpostavljam da si želela mnogo toga da kažeš, a nisi bila sigurna da ćeš imati dovoljno vremena“.

Fokusiramo se na ponašanje primaoca, na njegove postupke, na ono što je uradio, a mišljenje, osobine, karakter, temperament primaoca ne pominjemo. 

Važno je naglasiti da se povratna informacija daje samo za ono nad čim primalac ima kontrolu – „Govorila si glasno, tiho, brzo, sporo…“ Ne možemo reći „Ne sviđa mi se boja tvog glasa“ jer osoba ne može baš puno da uradi povodom toga, boja glasa ne zavisi od nje, ali ritam, glasnost, jasnoća, razumljivost govora, zavise.

Izražava se u prvom licu jednine.

Primaocu treba uvek dati mogućnost za poboljšanje, predlog kako da bude bolji.

Ako bih koleginici davala povratnu informaciju o njenom času kome sam prisustvovala, mogla bih da kažem: „Dobro si osmislila čas, zadaci su deci bili zanimljivi i njihova težina je postepeno rasla. Radni listovi koje si napravila su bili vrlo dopadljivi. Postavljeni zahtevi su bili jasni i precizni. Ono što bi moglo da bude bolje je upravljanje vremenom. Mislim da je bilo previše zadataka, pa su deca žurila i nisu mogla svakom zadatku da se posvete. Možda bi trebalo detaljnije uraditi manji broj zadataka, ali ostaviti dovoljno vremena da se o svakom dobro razmisli. Ono što je bilo najbolje je zainteresovanost i motivisanost dece za rad. Tvoj odnos sa decom je odličan, a to je veoma, veoma važno“. Ovo je jedan kratak primer koji vam omogućava da shvatite suštinu.

Može biti i dosta duža i detaljnija. Što je detaljnija i preciznija, to je korisnija primaocu.

Pravila za primanje povratne informacije

Kada dobija povratnu informaciju, primalac treba da ćuti i sluša – ništa ne govori, ne diskutuje, ne komentariše, ne opravdava, ne objašnjava, ne raspravlja se, samo ćuti i sluša. Može da zapiše nešto od onoga što je čuo.

Kada davalac kaže sve što smatra da je potrebno, primalac može da zatraži da svojim rečima ukratko sažme rečeno da bi proverio da li je dobro razumeo šta je rečeno i razjasnio ako mu nešto nije jasno.

Na kraju, kakva god da je povratna informacija bila, primalac se zahvali davaocu. Zašto? Zato što je povratna informacija veoma važan poklon, a za poklon se uvek treba zahvaliti.

Veoma važno

Usaglašenost sa primaocem. Da bi povratna informacija postigla željeni cilj kod davaoca, treba da postoji pozitivna namera i da primalac tu pozitivnu nameru oseti. Drugačije rečeno, primalac treba da zna i oseća da mu davalac sve to govori iz najbolje namere i za njegovo dobro. Ako toga nema, povratna informacija neće pogoditi cilj, pa makar bila sročena najbolje na svetu. Primalac povratne informacije mora da oseti da je davalac na njegovoj strani, da mu želi dobro, a ne da želi da ga povredi, osramoti, iskritikuje.

Usmerenost na postupak, a ne na ličnost. Povratna informacija se uvek odnosi na postupak, a ne na ličnost (kaže se „ovo treba bolje da uradiš“, ne „ti treba da budeš bolji“).

I…

Nekada će nam povratna informacija koju smo dobili više prijati, nekada manje, ali to što nam nije najprijatnija, ne znači da nije korisna. Iz grešaka se često uči više nego iz uspeha. Nije važno što nam nije bila prijatna, nego je važno šta smo sa njom uradili. Kako smo je upotrebili i koliko smo zahvaljujući njoj sada bolji nego ranije. Setite se, ne postoji neuspeh, postoji povratna informacija (rezultat).

Ruku na srce, ljudi nekada zaista treba da se menjaju, nekada zaista prave velike greške i ne rade kako treba. Neko zaiste treba da nam na to skrene pažnju ili da mi nekom drugom skrenemo pažnju. Ovako formulisana povratna informacija dovodi do toga da i kada osobi skrećete pažnju na ozbiljne propuste i greške činite to sa poštovanjem i bez osude. Primalac može da uvidi u čemu greši, a da se pritom ne oseća poniženo, osramoćeno i omalovažavano, a, to je već velika stvar. Zar ne? Probajte i pišite, kako napredujete, kako se osećate i kada dajete i kada primate povratnu informaciju.

Foto: Pexels

Kako da pravilno date povratnu informaciju (feedback)?

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Scroll to top
Facebook
Facebook
Instagram
Google+