Da li primećujete šta se oko vas dešava?

Bilo je to pre desetak godina. Lep, vedar, sunčan dan. Izašla sam sa posla da nešto završim u banci i polako sam se vraćala. Tog dana baš nikog poznatog nisam srela iako je vreme bilo divno, a ulice pune ljudi. Dok sam se približavala pešačkom prelazu, čula sam da iza mojih leđa neko dete kaže: „Teto!“ Odmah sam se okrenula jer mi je zvučao kao glas moje sestričine i gle, na nekoliko koraka od mene stoje moja sestričina, sestra i otac. Stoje i gledaju me. I ja stojim i gledam njih.

„Da li si ti normalna? Išli smo ti u susret, mahali, smejali se, zvali te i ti ništa. Prošli smo tik pored tebe, samo što te ramenom nisam zakačila i ti opet ništa. Kao da smo vazduh“, kaže moja sestra.

A ja začuđena odgovorim pitanjem: „A otkud vi tu?“

Ne znam kako, ali nisam ih videla, a gledala sam pravo niz ulicu i zaista ih nisam videla.

Ovo mi nije bio ni prvi ni poslednji put da nekoga ne primetim na ulici. Nekoliko puta sam prošla pored svoje majke, nekoliko kolega i koleginica mi je reklo gde i kada ih nisam videla, a mahali su mi i zvali me. To je ono što znam. Ostali su izabrali da mi ne kažu kada im se nisam javila. Izvinjavam im se. Jedino što sam do sada naučila je da kada se sa nekim upoznajem unapred kažem da se može desiti da ih ne primetim na ulici i da se ne ljute na mene. Drugo što bih mogla da uradim, a što bi bilo bolje, je da počnem da obraćam pažnju ili drugačije rečeno da izoštrim čula.

Čulna izoštrenost

Čulna izoštrenost je jedan od 4 stuba NLP-a. Ona je neophodna i preduslov je uspešne komunikacije. To je naša sposobnost da opazimo šta se oko nas dešava, da čulima registrujemo nijanse i fine razlike u informacijama koje dobijamo iz spoljšnje sredine. U komunikaciji sa drugima znači da opažamo verbalne i neverbalne signale koje nam sagovornik šalje.

Znamo da je komunikacija razmena poruka između dve ili više osoba. Znamo i da komunikacija ima svoj verbalni i neverbnalni deo. Znamo i da dobar komunikator treba da opazi oba ova aspekta, iako onaj neverbalni često može da bude značajniji. Lepo je što sve ovo znamo, ali ako ne zapazimo, ne opazimo, ne primetimo poruke koje nam sagovornik šalje, od uspešne komunikacije nema ništa.

Zamislite kakav bih ja psiholog bila kada bi moja sposobnost zapažanja tokom razgovora sa strankama bila kao u prethodnom primeru. Ko zna koliko bih štete napravila i strankama i sebi? Na sreću, na ulici ne obraćam pažnju na mnogo toga, ali kada uđem u kancelariju stvar je drugačija. Tada primećujem i ono što moje stranke ne žele da primetim. Nekada im pokažem da sam to primetila, a nekad ne.

Šta sve opažamo tokom komunikacije?

Mnogo toga – tonus mišića lica, boju tena, pokrete očiju, pokrete glavom, rukama i nogama, gestove, položaj tela, disanje, ton i jačinu glasa, brzinu i ritam govora, pauze, reči koje sagovornik koristi.

Neki su „prirodno“ dobri u opažanju, dosta toga primete bez nekog većeg truda. Neki drugi treba da vežbaju, da rade, da se usavršavaju. Možemo imati divnog, idealnog sagovornika koji će nam uputiti sve i verbalne i neverbalne signale, sve će biti jasno kao dan, ali ako ih mi ne opazimo, svi ti signali nemaju značaj, kao da ne postoje – u stvari oni za nas i ne postoje. Tada komunikacija ne može biti uspešna.

Postoji izreka da ne vredi slepom namigivati ni gluvom šaputati. Da li ste i vi slepi i gluvi pored zdravih očiju i ušiju? Ako jeste, brzo to menjajte, a ako niste razmislite da li bi vaše oči mogle još jasnije da vide, a uši još bolje da čuju.

Kako izoštriti čula?

Ja vam ne savetujem da po ceo dan gde god da ste i šta god da radite opažate sve detalje i detaljčiće na ljudima u okolini. Odredite situacije koje su vam važne i ljude koji su vam važni i trudite se da tada, u tim situacijama i tokom komunikacije sa tim ljudima, date sve od sebe, da što bolje, što preciznije, što detaljnije zapazite sve što možete. Trudite se da vam tada čula budu maksimalno izoštrena. Pratite, kako se sada, kada izoštrite svoja čula vaša komunikacija u tim situacijama i sa tim ljudima menja, kako se poboljšava.

Možete ići i drugim putem. Možete da vežbate izoštravanje čula u nekim za vas neutralnim situacijama, onda kada ste raspoloženi, pa da zatim ta iskustva koristite u onim za vas značajnim situacijama. Jedino ne bi bilo dobro da to radite 1-2 puta godišnje. U tom slučaju od uspeha neće biti ništa.

Izoštriti čula i bolje opažati je moguće, samo treba vežbati na jedan ili drugi način – to vi izaberite. Važno je da redovno i uporno vežbate i sigurno ćete biti bolji. A onda, pišite kako vam ide, dokle ste stigli i kakve ste uspehe već ostvarili.

 

 

Foto: Unsplash

Da li primećujete šta se oko vas dešava?

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Scroll to top
Facebook
Facebook
Instagram
Google+