Vuk samotnjak ili timski igrač – šta ste vi?

Kakav bi bio vaš idealan posao? Šta biste radili? Gde biste radili? Sa kim biste radili? Da možete da birate, kako bi sve to izgledalo? Mene je uvek kao magnet privlačila ideja o radu od kuće. I tako lepo ja sedim u svojoj kući i nešto radim. Šta tačno radim, e to još ne znam. Znam da ne moram nigde da idem (a to je posebno važno ako je loše vreme), nema nikoga da mi stoji nad glavom ni da me ometa. Ja sam sama, na svom terenu i radim. Kada to kažem ljudima, često me pogledaju ispod oka i pitaju: „A, šta tu ima lepo? Po ceo dan si sama u kući. Ovako izađeš među ljude, pričaš sa njima, družiš se. Lepo ti je da budeš zatvorena ceo dan u kući? Svašta“. Svašta ili ne, meni je to i dalje lepo. Možda sam ja osobenjak, osim sveta, na svoju ruku, namćor – možda. Ali, ima još nešto.

Metaprogram – radni stil

Ovaj metaprogram otkriva u kojoj vrsti radnog okruženja je osoba najproduktivnija, najefikasnija.

Na kontinuumu ovog metaprograma važne su tri tačke:

1. „nezavisnost“ – vuk samotnjak, voli da radi sam i da sam snosi odgovornost;

2. „blizina“ – potrebni su im drugi ljudi, ali i određeno područje odgovornosti;

3. „saradnja“ – timski igrači, vole da su drugi uvek oko njih i da dele odgovornost.

Ovaj metaprogram možete otkriti kada kažete sagovorniku: „Pričajte mi o ___ koji Vam je bio prijatan. Šta Vam se sviđa u vezi sa tim?“ Ako pitate psihologa ili pedagoga u školi da vam kažu koji deo njihovog posla im je prijatan i šta im se u vezi sa poslom najviše sviđa, čućete različite odgovore. Neko će reći: „Baš volim da radim istraživanja. Izaberem temu, napravim upitnik, anketiram učenike, roditelje i nastavnike, a zatim obrađujem podatke. Imam vremena koliko god mi treba, organizujem se kako mi odgovara, svi podaci koji su mi potrebni su tu, kod mene i lepo radim. Sve od mene zavisi – kada ću raditi, šta ću raditi, kako ću raditi. Da li će biti kvalitetno urađeno ili ne i to od mene zavisi. Odgovornost za ceo posao je moja. Ja stojim iza svega, iza svake reči, svakog zaključka i svakog predloga koji dam“. Neko će reći: „Volim da radim istraživanja. Dogovorimo se o temi, ja napravim upitnike, nastavnici ih podele učenicima, roditeljima i kolegama. Zatim svako pregleda deo upitnika za koje je zadužen. Ja napravim prvu varijantu izveštaja o istraživanju, zajedno je analiziramo, ako treba nešto da se promeni, ja promenim, ponovo svi pogledamo, opet ispravim šta treba i tako dok svi ne budemo zadovoljni. Na kraju, rezultate istraživanja saopštim na Nastavničkom veću“. Neko treći će reći sledeće: „Volim kada radimo istraživanja. Svi se skupimo i dogovorimo o temi, napravimo upitnike, podelimo ih učenicima, roditeljima i nastavnicima. Zatim zajedno obrađujemo podatke i pišemo izveštaj. Čitamo ga, ispravljamo i popravljamo dok ne budemo svi zadovoljni. Onda ga saopštimo na Nastavničkom veću“. Posao je isti, ali se može sasvim različito organizovati i različiti ljudi će biti zadovoljni ili nezadovoljni.

 

Foto: Unsplash

„NEZAVISNOST“

Oni vole da rade sami i da sami snose odgovornost za ono što jesu ili nisu uradili. Prisustvo drugih ljudi ih ometa, smeta im, dekoncentriše ih. Nemaju potrebu da se tokom rada sreću sa drugim ljudima za duži vremenski period. Idealna situacija za njih je kada sami u svojoj kancelariji obavljaju svoj posao. Može da se dogodi da zaborave da se posavetuju sa drugima u toku posla ili da zaborave da ih obaveste o onome što rade.

Kako ćete ih prepoznati: Često govore sledeće: uradio sam to i to, moja odgovornost je to, zavisi od mene, volim da radim sam, ne pominju druge ljude, a posebno ne po imenu.

Kako ih motivisati: Naglasite im šta treba da rade, da će raditi sami i da će oni snositi odgovornost za taj posao. Organizujte posao tako da oni sami obavljaju svoj deo.

„BLIZINA“

Ovim ljudima je potrebno da sa jedne strane imaju određeno područje sopstvene odgovornosti, a sa druge strane da imaju kontakt sa drugim ljudima. Ako dele odgovornost ili ako nemaju kontakt sa drugima, njihova produktivnost opada. Dobri su u vođenju projekata, gde imaju odgovornost za uspešnost projekta, ali njihov posao uključuje i kontakte, susrete, saradnju sa drugim ljudima.

Kako ćete ih prepoznati: Oni će reći: radili smo zajedno, a moj deo je bio da uradim to i to, radili smo zajedno, a ja sam bio zadužen za to, drugi su radili ovo, a ja sam radio ono. Nekada će pominjati imena drugih ljudi, a nekada ne, ali iz načina na koji govore jasno se vidi da su drugi ljudi bili uključeni u posao.

Kako ih motivisati: Jasno im treba predočiti šta je njihova odgovornost, njihov zadatak, a šta su zadaci drugih. Treba da im je jasno da su i drugi ljudi uključeni u rad, a da su oni odgovorni za tačno određeni deo posla.

„SARADNJA“

Ovi ljudi vole da budu deo tima, da sarađuju sa drugima i da dele odgovornost. Kada rade sami, nisu efikasni i teško završavaju posao. Najefikasniji su kada im se jasno odredi šta treba da urade. Idealno je kada svi rade zajedno i svi zajedno dele odgovornost.

Kako ćete ih prepoznati: Često govore: mi, mi, mi i opet mi, zajedno, naš zadatak, delimo odgovornost, zajedničkim snagama, naše. U njihovim rečenicama ne postoji „ja“, samo se čuje „mi“.

Kako ih motivisati: Kažite im da je to zajednički posao, da će raditi u timu, da ceo tim deli odgovornost, da će sarađivati sa drugima i zajedno obavljati planirano. Tako organizujte posao da uvek rade sa nekim, da drugi ljudi budu sa njima.

Za kraj

U svojoj okolini opažam ljude koji pripadaju svakom od ovih stilova. Sa onima sličnim meni lakše sarađujem, bolje se razumemo, a sa onima na suprotnom kraju kontinuuma teže, to je neki meni nepoznat svet. Ako je moj radni stil „nezavisnost“, mogu da se potrudim, pa da što češće budem u kategoriji „blizina“, to može da bude bolje i za mene, i za druge, i za sam posao. Ali, da ću preći u kategoriju „saradnja“ i biti i srcem i dušom timski igrač, u to baš i ne verujem, to nisam ja. Ovo znanje ne koristim da bih menjala druge, to je nemoguće. Jedino mogu da menjam sebe, a to i radim.

I dalje ne odustajem od toga da smislim šta bih ja to od kuće mogla da radim. Pada mi na pamet, da je možda ovaj blog moj idealan posao. Radim ga od kuće, radim šta ja hoću, kada ja hoću, kako ja hoću, ja sam sve smislila, ja stojim iza svega i on jeste moja odgovornost. Ipak ne radim ovo baš potpuno sama, tu su neke divne dame koje mi pomažu i rade ono što ja ne znam. Takođe, ne radim ovo baš samo zbog sebe, radim i zbog vas. Da nema vas koji čitate, moj rad ne bi imao smisla. Saradnja sa vama i povratne informacije od vas su mi neophodne. Izgleda da je moje putovanje ka „blizini“ neizbežno i da sam joj bliže nego što sam mislila. A, ako mogu ja, možete i vi. Samo napred. 

Vuk samotnjak ili timski igrač – šta ste vi?

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Scroll to top
Facebook
Facebook
Instagram
Google+