Zašto smaram ljude detaljima?

Prisustvovala sam nekoliko puta promocijama različitih proizvoda u okviru multilevel prodaje. Jednom prilikom je jedna mamina prijateljica dovela jednog gospodina da kod nas održi prezentaciju. Naučio je šta treba da kaže i sve to je i ispričao. Sve lepo, uopšteno, može i ovako, može i onako, proizvodi fenomenali, rešavaju sve naše probleme… Kada je završio, red je bio da se mi učlanimo i počnemo  da kupujemo i prodajemo te proizvode. Moja majka, koja uvek pada na ovakve priče, već je htela da potpiše da se učlanjuje kada sam se ja umešala i pokolebala je. Meni je njegova priča više bila nejasna nego jasna, pa sam rešila da pitam i da razjasnim situaciju.

Pitala sam: Koliko tačno košta učlanjenje, šta sve podrazumeva (da taksativno nabroji), do kada traje, šta su naše obaveze, na šta sve imamo pravo, a na šta ne, šta ako se desi ovo, a šta ako se desi ono, kako deluje ovaj proizvod, a kako onaj i slično. Pustila sam mašti na volju, pitanja samo naviru, čovek preko puta mene menja boje, a mojoj majci neprijatno što sam tako nevaspitana i svašta pitam.

Kada je promocija završena majka me je zbunjeno pitala: „Kako tebi padnu na pamet sva ona pitanja, ja se toga nikad ne bih setila?“

Da li sam mnogo pametna, oprezna, proračunata? Ne, u pitanju je nešto drugo.

Metaprogram – polje delovanja

Ovaj metaprogram govori o tome kako osoba prima, usvaja i koristi informacije koje su joj prezentovane.

Po ovom metaprogramu ljudi se dele na sledeće krajnje kategorije:

1. „detalji (specifičnosti)“ – primaju, usvajaju i koriste krajnje
specifične i detaljne informacije, pojedinosti, konkretne podatke;

2. „opšta slika“ – primaju, usvajaju i koriste uopštene informacije, informacije na višem nivou apstrakcije.

Za prepoznavanje ovog metaprograma ne postoji specifično pitanje. Slušate šta ljudi govore, koje reči koriste, kakva je struktura rečenice dok odgovaraju na druga pitanja. Dok na primer govore o letovanju na kome su bili, ljudi mogu da vam daju različite opise. Neko će reći: „Bilo je sjajno, dobro vreme, odlična hrana, za decu je bilo mnogo zanimacija, baš smo se dobro odmorili. Sve je bilo odlično, a i cena je povoljna“. Neko drugi će reći: „Bilo je sjajno, vreme je bilo sunčano i toplo, samo je jedan dan padala kiša, mada je i tada bilo toplo. Hrana je bila dobra, doručak od 7 do 9h, švedski sto, ručak od 13 do 15h, supa ili čorba, kuvano jelo, salata i kolač ili voće, večera od 19 do 21h… Sve je bilo prilagođeno deci, imali su dva manja bazena, tri tobogana, ljuljaške, klackalice, tu su bili i animatori, imaju i službu za čuvanje dece uveče ako hoćete negde da izađete. Cena je bila tačno___, moglo je da se plati na 8 rata. Svi troškovi su ušli u cenu aranžmana, i zdravstveno osiguranje i prevoz“. Čiji opis vam je jasniji, bliži, koga ste bolje razumeli?

 

Foto: Unsplash

„DETALJI“

Ove osobe obraćaju pažnju na detalje. Tek kada se potanko upoznaju sa detaljima mogu da steknu i širu sliku situacije, mada ni to nije garancija da će se izdići iznad pojedinosti. Kada analiziraju podatke, rade to korak po korak. Često se zaglave u detaljima i teško određuju prioritete. Preokupirani su detaljima, pedantni, nekada perfekcionisti. Ponekad može izgledati da cepidlače. Ukratko, potrebno im je da se usredsrede na detalje jer na osnovu detalja shvataju celinu. Kad uče, treba im dosta konkretnih primera da bi shvatili princip.

Kako ćete ih prepoznati: Koriste reči: red, precizno, raspored, specifično, prvo – drugo – treće, sledeći, pre i posle… Daju vrlo detaljne informacije i opisuju redosled kako nešto treba uraditi ili kako se nešto odvijalo.

Kako ih motivisati: Dajte im činjenice, podatke, detalje, redosled. Upoznajte ih sa onim što od njih očekujete što detaljnije, sa što više činjenica, dajte im informacije po redosledu, šta kada ide. Sve treba da bude detaljno objašnjeno i sve na svom mestu da bi vas razumeli.

„OPŠTA SLIKA“

Važan im je celokupni koncept, šira slika. Prvo sagledaju situaciju u celini, a zatim pojedinačne delove. Pojedinosti im ne privlače pažnju već ih zamaraju. Na detalje se, ako moraju, koncentrišu samo u kratkim vremenskim intervalima. Njih interesuje celina, deo baš i ne. Često mogu da previde teškoće, posebno one koje proističu iz detalja. Koriste apstraktne primere i govore uopšteno.

Kako ćete ih prepoznati: Koriste reči: pregled, uopšteno, osnova, velika slika. Govore u širokim terminima, o apstraktnim principima i konceptima.

Kako ih motivisati: Treba im dati pregled bez detalja ili sa vrlo malo detalja, ne morate obraćati pažnju na redosled kojim im izlažete svoj plan, govorite apstraktno, o velikoj slici.

Za kraj

Da se vratim na ono pitanje koje mi ja majka postavila: „Kako tebi padaju na pamet sva ta pitanja?“ Odgovor je: „Vrlo lako, sama dolaze“. Meni su odgovori na ta pitanja neophodni da bih shvatila šta mi govorite. Ako mi ne kažete detalje, pojedinosti, konkretne činjenice, ja vas ne razumem, ne shvatam o čemu govorite. Jasno mi je da nekoga ko je „opšta slika“ mogu jako, jako da nerviram iako mi to nije namera. Prosto, meni su detalji potrebni. Sada pokušavam da i sebi i drugima olakšam život, pa zapitkujem samo kada baš moram, kada je nešto baš važno. Pokušavam da se korak po korak pomerim ka onom drugom kraju. Dokle ću stići, to ne znam. Videćemo. A gde ste vi?

Zašto smaram ljude detaljima?

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Scroll to top
Facebook
Facebook
Instagram
Google+