Možete više nego što mislite

Svako od nas ima u okolini nekoga ko je postigao više, bolje, ko ume nešto što mi ne umemo, ko ima nešto što mi nemamo, šta god to bilo. Malo zavidimo, malo budemo ljubomorni, a malo i uporedimo tu osobu i nas same i zaključimo kako on/ona ima to i to tj. ima resurse koje mi nemamo i zato je mogao da ostvari to što je ostvario. Da i mi imamo te resurse i mi bismo isto postigli. Ovo objašnjenje zvuči prilično razumno – Marko ima više resursa (znanja, novca, spretnosti, upornosti, volje, snage, veza, vremena), pa je i postigao više od Janka koji te resurse nema. Veza između uzroka (resursa) i posledice (postignuća) je jasna i čvrsta. Vremenom se ovakav način razmišljanja učvršćuje i postaje sjajan izgovor za sve ono što nismo postigli, a mogli smo.

Međutim, ima nešto u ovoj uzročno-posledičnoj vezi između resursa i postignuća što nije tačno. Nešto što se odnosi na resurse, a to je pretpostavka koja stoji iza i koje često nismo ni svesni, pretpostavka da su naši resursi ograničeni, skromni, da neke resurse uopšte ne posedujemo, da je naše postignuće veran odraz naših sposobnosti. Da biste ovakav svoj stav o sopstvenim snagama i slabostima poljuljali, neophodno je da prihvatite princip NLP-a koji glasi:

Princip: Ljudi poseduju sve resurse koji su im potrebni da naprave promenu

Da sada, odmah, razjasnimo značenje termina „resurs“. Resurs je sve ono što nam je potrebno da bismo nešto ostvarili, postigli. Može biti spoljašnji – sve ono što je van osobe, van nas samih – drugi ljudi, poznanstva, novac, informacije, uslovi u lokalnoj sredini, klima, stanje u državi, slobodno vreme… Može biti i unutrašnji – ono što je u nama, što nosimo u sebi – znanja, umeća, sposobnosti, talenti, samopouzdanje, tolerantnost, upornost, snalažljivost, šarm, duhovitost, fleksibilnost…

Neki će sada da odmahnu rukom i kažu: „Kako da ne. Da imam to i to, i ja bih ostvario TO, ali nemam i ne mogu TO da ostvarim.“ Neću reći da možete da ostvarite apsolutno sve što vam može pasti na pamet, jer svašta može da vam padne na pamet. Iako sam prihvatila ovaj princip, svesna sam da postoji i nešto što ne mogu da ostvarim – ne mogu da vratim vreme unazad i da ponovo imam 25 godina. Ne mogu ja, ne možete vi, ne može niko. Ali, mnogo toga što se tiče sadašnjosti i budućnosti mogu da promenim, na to mogu da utičem.

 

Foto: Pexels

Da bih uticala na ono što mi se dešava treba da budem svesna svojih snaga i slabosti. Svako od nas bi mogao da nabroji dosta svojih jakih strana, vrlina, sposobnosti. I dobro je što je tako. Ali, stvar je u tome da njih ima još. Da, to što ste sada nabrojali, na prvu loptu, nije sve. Vi imate još kvaliteta samo treba da ih se setite. Neke uzimate zdravo za gotovo, ne pridajete im pažnju, prosto ste navikli na njih, neke niste dugo koristili, pa ste i zaboravili da ih posedujete, a nekih niste ni svesni da imate. Neophodno je da se desi nešto jako, snažno, nešto što vas remeti iz temelja, pa da osvestite i te svoje snage. Kada ih osvestite, koristite ih što više. Vaši resursi neće da presuše, neće se istrošti od upotrebe. Naprotiv, što ih više budete koristili, više ćete ih imati.

Kao što svi imamo različite kvalitete, imamo i neke slabosti, mane, nešto čime nismo zadovoljni. Budimo iskreni prema sebi i priznajmo sebi samima koje su naše slabosti. Tek kada ih osvestimo i priznamo sebi, možemo da se suočimo sa njima i da ih savladamo. Tek tada možemo da svoje slabosti pretvorimo u snage. Verujte mi, i za to imamo resurse, mada je to lekcija sa „naprednog“ kursa.

Moji primeri

A, sada da vam opišem moja tri primera kada sam našla u sebi i oko sebe resurse da ostvarim ono što mi je važno.

Kada sam se upisivala na fakultet, konkurencija na prijemnom ispitu je bila velika. Za 60 mesta redovnih studenata konkurisalo je 520 kandidata. Stvarno sam želela da budem među tih 60 „odabranih“, ali sam i strahovala. Uprkos strahu, našla sam u sebi resurse – znanje, upornost, vrednoću, pamet (koliko god da sam je imala, bilo mi je dovoljno), smirenost, veru i prošla sam. Na rang listi sam bila 29. Pre prijemnog su mi ljudi često govorili da nema veze ako ne prođem iz prvog pokušaja, da se i drugima dešava da padnu, da nije strašno ne proći. Ja bih pomislila: „Pa, mora neko i da prođe, a možda taj neko budem baš ja“. I bila sam, ja sam bila taj neko ko je prošao.

Kada sam započela NLP edukaciju, cilj mi je bio da završim samo prvu godinu, praktičarski nivo. Trenerski trening mi je izgledao kao naučna fantastika, nešto meni nedostižno. A onda, kada je došlo vreme, kada sam donela odluku, našli su se i resursi – i vreme, i novac, i treneri, i volja, i upornost, i spremnost da radim, da učim, da se menjam. Sve se našlo baš tu gde treba i ja postadoh NLP trener.

I na kraju, blog. Ne volim računare, ni društvene mreže, niti da budem prisutna u javnosti. Na svim skupovima, seminarima, proslavama, gde god ima puno ljudi, ja sam uvek po strani, tu mi je prijatno. I onda, ja koja ne volim da budem u centru pažnje, odlučim da imam svoj blog. Kada čvrsto odlučite, resursi se pojave. Ja ne znam da uradim tehnički deo posla oko bloga, ali znaju Bojana i Nevena, ne razumem se u društvene mreže, ali Jasmina ih ima u malom prstu, teme o kojima ću da pišem su se pojavile, vreme za pisanje sam našla, svoj stil pisanja još tražim i pokušavam da poboljšam. Hrabrost da izađem iz senke je prisutna u tragovima, ali je ojačavam. Zadovoljstvo koje mi donosi rad na blogu sam našla, a nisam očekivala da ću ga naći, niti da će biti tako postojano. Znate, ako sam ja mogla, možete i vi, sigurna sam u to.

Za kraj

Ne mogu da vam kažem da će ostvarenje vaših ciljeva biti lako i brzo. To niko ne zna. Ono što sigurno znam je da imate resurse da ih ostvarite. Šta ćete sa tim resursima uraditi, kako ćete ih upotrebiti zavisi samo od vas. Ono što je sada bitno je da IMATE RESURSE da budete bolji, uspešniji, zadovoljniji, da budete onakvi kakvi želite da budete. Pa, pošto imate resurse, šteta bi bila da propadnu, zato krenite u akciju, koristite svoje resurse, menjajte se, poboljšavajte dok ne postanete najbolji što možete biti.

Da zaključimo, u čemu je osnovna razlika između vas i onih ljudi u vašoj okolini koji imaju ono što vi nemate, a želite? Uglavnom u tome što su oni svesni svojih resursa i koriste ih za ostvarenje sopstvenih ciljeva. Ako mogu oni, možete i vi.

Možete više nego što mislite

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Scroll to top
Facebook
Facebook
Instagram
Google+