Kako izaberemo šta ćemo da uradimo?

Ja se još sećam onih vremena kada su postojla dva televizijska kanala, Prvi i Drugi. Ako nećete da gledate ono što se prikazuje na Prvom, gledate ono na Drugom, a ako nećete ni to, onda nećete ništa ni gledati. Izbor je bio lak – Prvi ili Drugi kanal ili ništa. A kada sam bila tinejdžerka pojavio se i Treći kanal. Kako je to bilo važno – sada nam je izbor bio mnogo veći. Mada smo i dalje pomalo zavideli ljudima u SAD-u i na zapadu koji su imali po 40 ili 50 kanala. Nekome ko je voleo da gleda TV, kao što sam ja, to je izgledalo kao raj na zemlji. Činilo mi se da bih mogla da gledam TV po ceo dan jer bih uvek našla nešto zanimljivo. A onda kako je vreme prolazilo, broj TV kanala se povećavao. Sada imamo više desetina kanala, ali najčešće kada razgovaram sa ljudima žale se da i pored toliko kanala nemaju šta da gledaju – sve je isto, sve se ponavlja, sve je bez veze. Pa kako onda ljudi izaberu šta će da gledaju? Na različite načine. Neki tačno znaju koje emisije ih interesuju i gledaju ih, neki prebacuju sa kanala na kanal i gledaju ono što im privuče pažnju, a neki prate određene kanale po navici.

Princip Ljudi za sebe uvek biraju najbolju opciju

Čini mi se da ljudi na sličan način kao što biraju TV kanale donose i odluke o mnogo važnijim stvarima. Neki tačno znaju šta hoće i idu ka svom cilju, neki puštaju da ih okolnosti vode, spontani su i reaguju u trenutku, a neki se prosto prepuste rutini, odlučuju po navici, šta su birali pre biraju i sada. Međutim, bez obzira na to kako odlučuju, ono što im je svima zajedničko je da od svih opcija, od svih mogućnosti koje su im u tom trenutku na raspolaganju ljudi uvek biraju onu koja im tom trenutku izgleda najbolja za njih. Kratko i jasno – čovek od svih opcija koje ima na raspolaganju bira za sebe onu koja mu u tom trenutku izgleda najbolja. Važno je da zapamtimo da je ta opcija najbolja za tu osobu u tom trenutku i da je osoba izabrala baš tu opciju na osnovu informacija, znanja, sposobnosti, iskustva kojima raspolaže u tom datom trenutku. Sledeće godine ili sledećeg meseca ta opcija možda više neće biti dobra za tu osobu, ali je u tom trenutku najbolja od svih koje ta osoba ima na raspolaganju. Neko ko sa strane posmatra može da uoči još dosta različitih i za osobu možda i povoljnijih opcija, ali ako ih ta osoba ne vidi, te povoljnije opcije za nju ne postoje, ona bira one mogućnosti koje postoje u njenoj mapi, u njenom doživljaju sveta.

Primeri

Šta da uradi dete koje nije naučilo lekciju, a čas je ocenjivanja? Zavisi od mogućnosti koje su mu na raspolaganju – od stava roditelja i mera koje će oni preduzeti prema detetu, od sopstvenog stava prema školi i ocenama, odnosa prema nastavniku koji predaje taj predmet, od sopstvene ambicioznosti, sistema vrednosti… Neko dete će morati da dođe na čas, pa makar dobilo i jedinicu, neko će pobeći sa časa i dobiti neopravdan izostanak, neko će se pre početka časa izviniti nastavniku što nije spremno, neko će lagati roditelje da je bolesno da ne bi išlo u školu, nekome će roditelji reći da ostane kod kuće da ne pokvari ocenu, a oni će mu opravdati izostanke… Ono što dete u tom trenutku bude videlo kao najbolju opciju za sebe od onih koje mu stoje na raspolaganju, to će i uraditi.

Šta da uradi roditelj čije dete kreće stranputicom? Uradiće ono što u tom trenutku bude procenio kao najbolje za njega kao roditelja. Neko će nastaviti kao i do tada bez ikakvih promena, neko će još više da zaoštri disciplinu i kazne, neko će bespomoćno da uzdahne i čeka da vreme reši probleme, neko će početi da negira postojanje problema (to ljudi lažu i izmišljaju jer ne vole njega i njegovo dete), neko će potražiti stručnu pomoć… Zavisno od toga kako shvati problem, kako vidi sebe i svoje dete, od toga koliko relevantnih podataka i informacija ima o ponašanju deteta, od ozbiljnosti ispoljenih teškoća, od odnosa sa drugim roditeljem, od toga koliko je spreman da pre svega sebi prizna da ima problem… U svakom slučaju sigurno će uraditi ono što mu u tom datom trenutku deluje najbolje po njega samog. Da li će roditelj biti toga svestan ili ne, je sasvim drugo pitanje. Koliko će to rešenje biti dobro, kako za njega tako i za dete, u nekom narednom vremenskom periodu – ostaje otvoreno pitanje. Sada, u ovom trenutku, to rešenje je najbolje za njega od svih mogućnosti koje ima.

 

Foto: Pexels

Šta da radi dobar i savestan radnik koji kao nagradu dobija sve više i više posla? Reakcija će zavisiti od osobe do osobe, od njenih kvalifikacija, stanja na tržištu rada, starosti osobe, porodičnog stanja, odnosa prema firmi, odnosa sa šefom, odnosa sa kolegama, od stepena samopouzdanja osobe, spremnosti da se konfrontira sa drugima, sklonosti da izbegava konflikte ili da ih razrešava na miroljubiv ili nešto žešći način. Neko će i dalje da radi kao vredni mrav, neko će da odbije dodatni posao i da se posvađa sa šefom, neko će pokušati da šefu na uljudan način objasni kako doživljava svoj položaj u firmi, neko će namerno da počne da greši i otaljava posao, neko će da prijavi šefa njegovom šefu, neko će da promeni firmu… Šta će ko da odabere zavisi od mogućnosti koje su mu u tom trenutku na raspolaganju. Sigurno je da će odabrati onu opciju koja mu u tom trenutku deluje najbolja.

Nekada nam se čini da nemamo baš puno mogućnosti na raspolaganju, možemo levo ili desno, napred ili nazad, imamo dve mogućnosti, pa biramo jednu od njih. Ali to najčešće nije tako, uvek postoji još nešto. Kao kada smo birali između Prvog i Drugog programa, uvek je postojala i treća mogućnost – da ne gledamo ništa. A kada ne gledamo ništa, možemo da radimo milion stvari – čitamo knjigu, slušamo muziku, šetamo, vežbamo, pravimo kolače, pričamo sa decom/mužem/prijateljima, spavamo… I u većini ostalih životnih situacija postoji mnogo opcija koje su nam na raspolaganju. Osvešćivanje svih tih opcija je jako važno jer nam daje veću mogućnost izbora, a što je veći izbor veća je verovatnoća da ćemo odabrati zaista najbolju opciju. Kada znamo da imamo izbor, da mi biramo, mi odlučujemo, menja se naš odnos prema situaciji, spremni smo da preuzmemo svoj deo odgovornosti.

Za kraj

Prihvatanje stava da ljudi za sebe uvek biraju najbolju opciju može značajno da unapredi vaše odnose sa drugim ljudima, bukvalno sa svim ljudima, od članova porodice, preko prijatelja, kolega, komšija, do poznanika. Kada nas neko od njih povredi, mi taj postupak nećemo doživeti kao udarac na sebe, kao nešto što je direktno usmereno da nam nanese štetu, već kao pokušaj te osobe da zadovolji neke svoje potrebe kojima mi stojimo na putu. Da je ta osoba bila sposobna da uradi nešto drugo, nešto bolje, uradila bi to. Činjenica da smo povređeni ostaje, ali pozadina nije više želja te osobe da nas povredi, već da ostvari neki svoj cilj – dete nije pobeglo sa časa jer ne poštuje nastavnika, već da ne bi dobilo jedinicu, rodtelj ne negira probleme svog deteta jer mu želi loše, već zato što nije spreman da se suoči sa istinom, radnik nije prijavio šefa zato što ga mrzi, već zato što ne može sve da uradi na vreme i kvalitetno…

Pomoći će ako se setimo slučajeva kada smo mi nekoga povredili jer ono što je bila naša najbolja opcija, za tog drugog je bila loša opcija. Nekada mi povredimo drugog, nekada drugi povrede nas – život je takav. Ali, ako želite da vi gospodarite svojim životom, da uzmete uzde u svoje ruke, da mu date boje, zvuke, mirise, ukuse koje vi volite, trudite se da u svakoj situaciji koja vam se desi nađete bar po još jednu mogućnost više, bar po još jedan novi način na koji možete da preokrenete stvari u svoju korist. Vremenom ćete se izvežbati da vidite mogućnosti i tamo gde ste do juče mislili da nema baš ništa. Nove mogućnosti, nove opcije će se pojavljivati pred vama, a vi ćete ih razmatrati i birati onu koja je za vas najbolja. Znate, kao kada daljinskim upravljačem menjate kanale, dok ne dođete do onoga što vas baš interesuje i kažete sebi: „E, ovo ću da gledam“.  Tako ćete gledati različite opcije i kada dođete do prave reći ćete: „To je to, to ću da uradim“. I bićete sigurni da je to za vas zaista najbolja opcija od svih.

Kako izaberemo šta ćemo da uradimo?

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Scroll to top
Facebook
Facebook
Instagram
Google+