Najvažniji uzor vašeg deteta

Hajde da se malo prisetimo kako je bilo u dobra stara vremena kada ste bili dete. Kakvi ste bili, kako ste se ponašali, šta ste sve radili? Setite se ko vam je bio važan, ko je bio vaš uzor, na koga ste želeli da ličite? Za koga ste pomislili: „Kada porastem biću kao…“ Ko je to bio? Neki drug, rođak, sused, nastavnik, pevač, sportista… Ne, ne, neko drugi je u pitanju. Ko su osobe koje su bile vaši prvi uzori? Hajde, sigurna sam da znate. Možete da se setite. Da, to su bili vaši roditelji. Želeli ste da kada odrastete budete kao oni. Prvo nesvesno, a onda i svesno preuzimali ste njihove postupke, gestove, reakcije, pa vrednosti, uverenja…

Kada ste bili mali, negde do polaska u školu za vas su vaši roditelji bili idealni, savršeni, svemogući. Za njih nisu postojale nikakve prepreke, ni granice, sve su mogli da ostvare. Ono što su govorili shvatali ste kao apsolutnu istinu, kao nešto što je takvo kakvo je i što ne treba proveravati. Sunce ne izlazi na istoku zbog zakona koji važe u prirodi nego zato što tako kažu mama i tata.

Kako ste rasli, širio se krug osoba koje su vam bile važne i koje su uticale na vas. Ali i pored tih osoba (rođaci, drugovi, nastavnici, medijske zvezde) roditelji su i dalje imali važno mesto. Kada je došao pubertet počeli ste da shvatate da su i mama i tata ljudi od krvi i mesa i da baš i nisu savršeni i svemogući. Počeli ste da preispitujete njihove stavove, postupke, reči, nekada i namerno da ih izazivate i testirate. Ali, hteli vi to tada da priznate sebi ili ne, i dalje su vam bili jako, jako važni i njihovo odobrenje vam je bio važan putokaz da idete u pravom smeru. Kada je pubertet prošao i strasti se smirile, počeli ste da stvarate jednu realnu sliku o svojim roditeljima, o njihovim vrlinama i manama, snagama i slabostima. Na neke njihove osobine i postupke ste ponosni i želite da po tome ličite na njih, dok vam neke baš i nisu po volji. Sad kada ste odrasli i imate svoju decu mnoge postupke svojih roditelja drugačije razumete, jasniji su vam. U mnogim situacijama „uhvatite“ sebe kako se ponašate isto kao vaši roditelji. I što je vaše dete starije, sve češće se pitate šta ono misli o vama, ali onako, baš iskreno, šta misli o vama i vašim postupcima? Čime je zadovoljno, a čime nije? I šta će kada odrste misliti o vama?

Iz generacije u generaciju priča se ponavlja. Od roditelja koji je svemoguć i savršen, preko roditelja kome treba naći što više mana, do realne slike roditelja – to je put koji prolaze i roditelji i deca. Da li možete da promenite ovaj put? Ne. Ono što možete je da učinite da bude što ravniji i lakši, da ne bude pun uzbrdica, nizbrdica i krivina. Kako? Lako. Ličnim primerom koji dajete svom detetu.

Dete je sa vama svakog dana, iz dana u dan. Ono vas posmatra, sluša, oseća promene u vašem raspoloženju. Često ne može jasno verbalno da izrazi šta je zapazilo, ali to oseća i pokazuje svojim postupcima. Budite iskreni i prema sebi i prema svom detetu. Govorite i radite ono iza čega stojite, ono što mislite. Vaše reči i dela treba da budu jedinstveni, da jedno drugog podržavaju. Ako dođe do raskoraka između reči i dela, dete će preuzeti vaša dela, reči uvek imaju mnogo manju snagu nego postupci. Nije bez razloga Duško Radović rekao: „Lakše bismo vaspitavali decu kada bi oni imali samo uši, a ne i oči“. Ali vaše dete ima i oči i, na sreću, njegove oči dobro vide. Istina je da nekada vide i ono što vi ne želite, ali to nije krivica deteta. Nije rešenje u tome da dete zažmuri, nego da mu ne date priliku da vidi ono što ne treba.

Vi ste uzor svom detetu, bili vi toga svesni ili ne, htelo dete to da prizna ili ne, svejedno je. Jednostavno, to je tako. Ako želite da vaše dete poštuje vas, poštujte vi njega i svoje roditelje. Ako želite da vaše dete bude toplo i da vam kaže da vas voli, budite vi topli i govorite mu da ga volite. Ako želite da se vaše dete dobro slaže sa decom u okruženju, dobro se slažite sa ljudima oko sebe. Ako želite da vaše dete ispunjava svoje obaveze u kući, ispunite i vi svoje. Ako želite da vaše dete čita knjige, vi čitajte knjige. Ako želite da se vaše dete zdravo hrani, vi se zdravo hranite. Ako želite da vaše dete bude fizički aktivno i da ne provodi ceo dan pred računarom, vi budite fizički aktivni i nemojte provoditi svoje slobodno vreme uz računar i TV. Mogu do u beskraj da nabrajam šta sve treba ili ne treba da radite, ali nema potrebe jer ste već odavno shvatili suštinu. Govorite i radite ono što želite da vaše dete govori i radi. Nekada će vam to biti lako, jednostavno, ići će samo od sebe. Nekada će biti potrebno da se potrudite, da preispitate sebe, da smislite novi način kako da u nekoj situaciji postupite. Uložite trud, pokušajte, promenite šta je potrebno jer ulog je veliki. Ovo niko osim vas ne može da uradu. Niko osim vas ne može da bude roditelj vašem detetu. Ostali ljudi u okolini vašeg deteta (babe, dede, drugovi, učiteljica) su važni, ali vi ste najvažniji. Ako vi ne date svojim ponašanjem dobar primer svom detetu, trud svih ostalih će biti uzaludan. Moć koju imate i koju ostvarujete ličnim primerom je neverovatna. Iskoristite je.

 
Foto: Unsplash

Najvažniji uzor vašeg deteta

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Scroll to top
Facebook
Facebook
Instagram
Google+