„Ljubav je priča“, Robert Dž. Sternberg, Beograd, Rad, 2007.
Šta je ljubav? Da li postoji iko na kugli zemaljskoj ko sebi nikada nije postavio ovo pitanje? Verovatno ne. A da li postoji iko ko je dao odgovor na ovo pitanje? Zavisi šta podrazumevamo pod odgovorom. Jedan jedinstven, univerzalan, opšte prihvaćen odgovor koji bi važio za sve ljude i sva vremena na pitanje „Šta je ljubav?“ ne postoji. Svi odgovori koji su do sada dati su manje-više prihvatljivi, manje-više obuhvatni, manje-više po našem ukusu.
Pesnik je rekao da ljubav „samo reč“. Ali šta ako nije samo reč, već više reči, mnogo reči, međusobno povezanih, isprepletanih, koje se nadovezuju jedne na druge, presecaju jedne druge, utiču i menjaju jedne druge. Šta ako je ljubav – priča?
Robert Dž. Sternberg (psiholog, profesor na Jejl univerzitetu, autor više knjiga i članaka iz oblasti psihologije) je više decenija proučavao fenomen ljubavi i došao do shvatanje da je ljubav priča. Svako od nas ima odgovor na pitanje „Šta je ljubav?“ i ima neku ideju o tome šta je ljubav. Svako ima svoju priču o ljubavi. Ta priča kao i sve ostale priče ima svoj početak, sredinu i kraj. Ima svoj zaplet, teme i karaktere. Vremenom tu priču možemo da menjamo, odbacimo staru, a prihvatimo novu ili da ostanemo celog života verni istoj priči koju razvijamo, doterujemo, upotpunjujemo. U stvari, svako od nas nema samo jednu omiljenu ljubavnu priču već nekoliko njih koje su hijererhijski organizovane. Ali, ono što je najzanimljiivije je da mi najčešće nismo potpuno svesni svojih ljubavnih priča.
Ove priče su jako moćne. One su i uzroci i posledice. Priče dovode do toga da se prema partneru ponašamo na određeni način, ali i da se partner prema nama ponaša tako kako se ponaša. One nam daju okvir za tumačenje partnerovih postupaka, što najčešće vodi potvrđivanju same priče i njenom ojačavanju.
Teme naših ljubavnih priča potiču iz detinjstva, iz odnosa sa roditeljima, braćom i sestrama, prijateljima. To su teme koje za nas imaju najviše smisla. Svaki partner ima svoju temu, svoju priču, ali kada su zajedno treba da stvore i svoju zajedničku priču. Koliko će se njihove priče podudarati, koliko će se razlikovati, koliko će se suprotstavljati, kako će se svaka od njihovih individualnih priča razvijati i menjati, a kako će se razvijati zajednička priča? Odgovore na ova pitanja niko ne zna.
Ove priče nam se mogu sviđati ili ne sviđati, mogu nam biti bliske ili ne, ali one ne mogu biti ni tačne ni pogrešne. One su takve kakve su i pomažu nam da osvetlimo i shvatimo ponašanje partnera i njihov međusobni odnos. Nijedna priča nema garanciju za uspeh. Zavisno od toga šta smatramo uspehom i od toga kako partneri pričaju svoju priču, svaka može biti i uspešna i neuspešna. Mi ne možemo promeniti priču druge osobe, to jedino ona sama može da uradi. Partnerovu priču možemo da prepoznamo i prihvatimo ili ne prihvatimo.
Autor navodi 26 različitih priča razvrstanih u 5 grupa, ali smatra da ovaj spisak ne mora biti konačan, svako može da dopiše svoju priču. Priče su grupisane u sledeće grupe:
1) asimetrične – među partnerima treba da postoji odnos asimetrije, nejednakosti (priča učitelj-đak, policijska priča, priča o žrtvovanju, priča o vladanju i upravljanju, pornografska priča, priča strave i užasa),
2) priče o objektu – partner ili odnos je sredstvo za postizanje nekog cilja koji je van samog odnosa (kolekcionarska priča, umetnička priča, naučno fantastična priča, priča o kući i ognjištu, religijska priča, priča o izlečenju, odnos kao igra),
3) priče o koordinaciji – partneri treba da zajednički nešto urade, stvore, održe (putopisna priča, baštenska priča, poslovna priča, priča o šivenju i pletenju, priča o zavisnosti),
4) narativne priče – neka vrsta stvarnog ili izmišljenog teksta koji postoji van odnosa određuje kako će se odnos razvijati (bajkovita priča, istorijska priča, naučna priča, kuvarska priča),
5) žanrovske priče – više naglašavaju oblik i način življenja nego ciljeve i principe koji su osnov odnosa (ratna priča, pozorišna priča, tajanstvena priča, humoristička priča).
Koja od njih je vaša priča?
Ovo nije knjiga samopomoći. Ovde nema uputstava šta, kada i kako da uradite, pa da vaša ljubavna priča ima srećan kraj. Ova knjiga ima za cilj da vas upozna sa jednim shvatanjem ljubavi i da vam pomogne da osvestite svoju ljubavnu priču. Šta ćete vi sa tim novim saznanjem uraditi – to je na vama.
Posle čitanja ove knjige biće vam jasnije zašto neki ljudi stalno prave iste greške u ljubavi, zašto neki stalo biraju isti tip partnera koji im očigledno ne odgovara, zašto neke veze za koje ste sumnjali da će potrajati do kraja medenog meseca traju „dok ih smrt ne rastavi“, a neke druge, perspektivne i na oko idealne, raspadnu se u paramparčad. Posle čitanja ove knjige moći ćete bolje da sagledate svoje prethodne i trenutnu vezu, da zajedno sa partnerom razvijate, ojačavate i dopisujete svoju ljubavnu priču ili da prionete na posao i napišete novi tekst za vašu buduću ljubavnu priču.
